„Savršena devojka“ prikazuje nečuveno ekscentričnu junakinju

Zapanjujuće dobro napisan, roman „Savršena devojka“ je pravo uživanje! Karen Hamilton uspeva da polako otkriva zaplet, sve vreme podižući uloge u konstantnom umnožavanju nepredviđenih reakcija i promenama logistike. Džulijet je lik koga je teško prezireti, pa čak i ne voleti, posebno kada u prologu saznate traumu iz detinjstva koja je proganja od desete godine, kada se zvala Lili. Uz sporadična sećanja na tinejdžerske dane u internatu, lako je razumeti odakle potiče njena potreba za ispravljanjem nepravde, a što čitalac više saznaje o Nejtu, to mu je manje simpatičan. Kao čovek koji je voma lako prošao kroz život i sve to olako shvatao, sa nizom zamenljivih žena koje je imao usput, nešto je u Nejtu što vas tera da očekujete da dobije zasluženu kaznu. Na više mesta u romanu Hamiltonova je odradila sjajan posao opisujući koliko je Džulijet zbunjena i menja svoju želju da iz osvete veže Nejta za sebe do toga da slepo veruje da njih dvoje ipak imaju moguću budućnost nakon svega kroz šta su prošli.

Pogled iz aviona predstavlja osvežavajuću postavku stvari, a „Savršena devojka“ je začinjena malim uvidima u usamljenost koju nosi život sa uvek spakovanim koferom, u teškoće da se razvije stabilna veza i u izazovnost alkohola kada ste konstantno umorni zbog promene vremenskih zona. S obzirom na to da je Džulijet postala stjuardesa samo da bi ostvarila svoj cilj, njeno nerviranje zbog zahtevnih putnika ubrzo prestaje, ali kako je pravi kameleon, njena mnogobrojna lica čine je potpuno nepredvivom i pravo je zadovoljstvo posmatrati je sa bezbedne udaljenosti.

Obično sam veoma stroga kada su u pitanju psihološki trileri, ali „Savršena devojka“ me je sve vreme intrigirala, pre svega zbog Džulijetine priče, oštrog sarkazma i činjenice da je autorka uspela da stvari održi na jednostavnom nivou. Zaplet će veoma rano postati jasan onima koji pažljivo prate tragove, ali zahvaljujući dobroj karakterizaciji glavne junakinje i savršenog držanja na uverljivoj strani poremećenosti, priča odlično funkcioniše. Lako je potceniti veštinu koja je neophodna da se toliko pažljivo vodi računa o prikazu ovakvog lika i pritom nijednom se ne okliznuti, a Karen Hamilton je to uspela pa čak i da razvije simpatije prema upornoj Džulijet zbog čega jedva čekam da pročitam još neko njeno delo.

Opsesija i manipulacija su možda isprobane i testirane polazne tačke za psihološke trilere, ali „Savršena devojka“ je superioran primer i veoma je preporučujem zbog sveobuhvatnosti, brzine i nečuvene ekscentričnosti.

Izvor: Goodreads