Prošlo je 16 godina od kada je blokbasterski prvenac Sesilije Ahern „P. S. Volim te“ osvojio srca čitalaca širom sveta, pričom o mladoj udovici Holi Kenedi i deset pisama koja je njen pokojni muž, Džeri, ostavio nakon svoje smrti. Ahernova je sada učinilo ono što se zaklela da nikada neće: napisala je nastavak knjige koja ju je proslavila.
U romanu „
Postskriptum“, prošlo je sedam godina od Džerijeve smrti. Holi, kojoj je sada 37 godina, deluje da je dobro. Ima posao i novog momka. Međutim, nakon učešća u podkastu na temu tuge i žalosti, Holi će kontaktirati grupa pacijenata u terminalnoj fazi bolesti, koje su Džerijeva pisma inspirisala na ideju da ostave pisma svojim voljenim osobama – to su članovi
P. S. Volim te kluba.
Holi strahuje da će joj uplitanje sa ovom grupom ljudi probuditi bol i tugu, sa kojima se mukotrpno borila. Ali kako upoznaje članove grupe, Holi kreće novim, potpuno neočekivanim putem koji će promeniti njen odnos prema prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Sesilija Ahern, sa trenutnim prebivalištem u Dablinu, objavljuje godišnje po jedan roman, ukupno prodatih u preko 25 miliona primeraka u skoro 50 zemalja. Za sajt Goodreads autorka objašnjava zašto se vratila Holinoj priči, opisuje nam emotivni proces pisanja i objašnjava zašto bi Hilari Svenk, koja je igrala Holi u filmskoj adaptaciji „P. S. Volim te“ iz 2007. godine, mogla da reprizira ulogu, ukoliko i roman „Postskriptum“ bude ekranizovan.
Izjavili ste da nikada nećete napisati nastavak romana „P. S. Volim te“. Šta se promenilo? Kada ste prvi put pomislili da napišete nastavak?
Stalno sam govorila kako nikada neću napisati nastavak, iz tri razloga. Prvo, Holina priča se završila u trenutku kojim sam bila zadovoljna, nisam imala ništa da dodam i ništa dodatno da joj priredim, a pošto uvek pratim nit priče, zato što je to najvažnije, tada nisam imala ideju o nastavku. Kao drugo, roman „P. S. Volim te“ je doživeo toliki uspeh da sam znala da je bolje da ga ne diram i ne pokvarim nešto što je mnogima priraslo za srce. I kao treće, poslednjih 17 godina sam provela pripovedajući nove priče novih junaka, potpuno različitih od onih iz „P. S. Volim te“, i potpuno sam uživala u takvoj slobodi.
Međutim, 2012. godine sam rodila drugo dete i stoga menjala svoj testament, kako bih odredila starateljstvo, kada mi je sinulo – sve te svakodnevne stvari koji ljudi rade zarad onih koji će ostati posle njih. U „P. S. Volim te“ sam morala da se pozabavim tugom i bolom, i onima koji ostaju kada nas više ne bude bilo, ali sam želela da istražim i kako je to kada znate da vaše vreme ističe i šta je to što ćete uraditi kako biste pripremili sebe i druge za sopstvenu smrt.
Momentalno je zvučalo kao nastavak „P. S. Volim te“. Bilo mi je važno da priča romana „Postskriptum“ bude dovoljno moćna kako bi mogao da se posmatra kao zaseban roman, a ne nešto što se prosto prikačilo za slavu romana „P. S. Volim te“. Zato sam od 2012. godine počela da kujem planove, da pišem za sebe – da testiram. Čim sam završila sa pisanjem prvog poglavlja potekle su mi suze i znala sam da mogu to da iznesem. Moja tvrdoglavost se istopila, i ponela me je ideja da se vratim junakinji koju sam stvorila pre 17 godina.
U kom trenutku ponovo srećemo Holi, i kako se ona promenila?
Prošlo je sedam godina od Džerijeve smrti, i šest godina od trenutka kada je Holi pročitala njegovo poslednje pismo. Ona je nastavila sa svojim životom, našla je novi posao, zaljubila se, stavila kuću na prodaju; izgradila je novi život i nalazi se u pozitivnom periodu. U razgovoru za podkast sa svojom sestrom, razgovaraće o Džeriju, nakon čega će je kontaktirati grupa koja se okuplja u okviru
P. S. Volim te kluba. Oni su inspirisani Holinom pričom i Džerijevim pismima koje joj je ostavio nakon smrti.
Članovi ovog kluba su pacijenti u terminalnoj fazi bolesti, pa će zamoliti Holi da im pomogne da napišu pisma svojim voljenima. Provodeći vreme sa ovom grupom ljudi, u pokušaju da ih bolje upozna kako bi im pomogla da sastave savršena pisma, Holi će se naći u neobičnoj situaciji da mora sve to da sagleda iz Džerijevog ugla.
Želela sam da izokrenem Holino iskustvo tako da se nalazi u Džerijevoj poziciji, da pomaže drugima da sastave pisma. Kako bi članovima
P. S. Volim te kluba priuštila pozitivno iskustvo, ona će morati da analizira sopstveno. Da li je to iskustvo u celosti bilo pozitivno? Da li bi nešto promenila? Prinuđena je da na novi način sagleda pisma koja joj je Džeri ostavio, da razume razloge zbog kojih ih je napisao, šta su ona zapravo značila, pa će preispitati i da li su ta pisma bila prava pisma za nju – da li su joj pomogla ili je sputavala?
Ponovo je preplavljuje prošlost, proživljava sećanja na Džerija i na godinu nakon njegove smrti, i imaće poteškoće da se istovremno izbori sa prošlošću i sadašnjosti. Takođe sam želela da ponovo „oživim“ Džerijev lik, novim sećanjima na njihovu vezu, koja će pojasniti zašto je koje pismo ostavio i razraditi njihov odnos kao ljubavnog para. Ali najvažnije, ova priča je o tome ko je Holi sada. Nadam se da će ova priča doneti još suza i osmeha.
Kakav je bio osećaj, nakon toliko vremena, ponovo pisati o Holi i ostalim junacima koji su zaslužni za vašu karijeru?
Taj proces pisanja bio je vrlo emotivan, ne samo zbog teme kojom se roman bavi, već zato što mi je „P. S. Volim te“ promenio život i predstavlja važan period u mom životu, tako da sam skoro svaku reč napisala u suzama i sa knedlom u grlu. Bio je to zanimljiv emotivni izazov. Samo se nadam da će čitaoci osetiti ono što sam ja osećala dok sam pisala.
Roman „P. S. Volim te“ napisali ste kada vam je bilo 21 godina. Kako se svaki proces pisanja naredne knjige poredio sa prvom? Rekli ste da je „Postskriptum“ knjiga koju vam je najteže bilo napisati, kao i najemotivnije iskustvo. Zašto je to tako?
Svaki put kada pišem sam zapravo u potrazi za izazovom, i smatram da je pisanje ovog nastavka bio najveći izazov od svih. Morala sam ponovo da pročitam „P. S. Volim te“ i iznova se upoznam sa junacima. Morala sam da se podsetim da pišem nastavak knjige, a ne nastavak filma. Kao da sam morala da tražim propuste u svojoj priči, morala sam da pronađem praznine i rupe koje ću dalje razraditi. Delovalo mi je kao da proučavam sopstveno delo. Takođe, morala sam junakinji, koju sam stvorila kada sam imala 21 godinu, što je bilo pre 17 godina, ponovo da udahnem život. Morala sam da odlučim koje likove da zadržim, a koje da batalim.
Holi, kao i njeni prijatelji i porodica, takođe su, naravno, evoluirali tokom prethodnih šest godina, tako da sam morala da se pozabavim i time ko su oni sada i šta im se dogodilo u životima u poslednjih šest godina. Bilo mi je važno da dočaram atmosferu romana „P. S. Volim te“, tako da sve bude prepoznatljivo i u skladu sa knjigom koju pišem, ali i da je pretočim u nešto novo, nešto što se takođe promenilo s vremenom.
Recite nam nešto o filmskoj adaptaciji. Da li je tačno da će Hilari Svenk ponoviti ulogu Holi?
Čim sam objavila vesti o izlasku „Postskriptuma“, Hilari Svenk me je kontaktirala, zamolila me da pročita roman i ponudila se za ulogu. Ona je predivna.
Na svu sreću, dopalo joj se u kom pravcu sam razvila priču, i bila bih oduševljena ako bi ona ponovila ovu ulogu, pošto je ona zvezda prvobitnog filma. Obožavam je i mnogo mi se dopao način na koji je odigrala Holi u „P. S. Volim te“ – tako da pratite novosti!
Izvor: Goodreads.com
Prevod: Aleksandra Branković