Šest razloga zašto morate čitati delo Marsela Prusta

Jul, 2006. godine: na uglu 114. avenije i Brodveja, prodavačica knjiga po imenu Linda, zavalila se na ležaljci za plažu koja je delovala donekle nezadovoljno zbog situacije u kojoj se našla. Ulegnuta, škripala je nogarima stružeći beton. Linda je bila krupna, bleda i večito u stanju razdraženosti. Nikada je nisam čuo da govori. Na stolovima su bile gomile prastarih knjiga, sve po ceni od 5 dolara – egzotične, raznobojne i izazovne. Ali ipak nisam imao onaj poseban osećaj koji imate kada otkrijete šta ćete sledeće čitati. Uzeo sam neku knjigu i zatim čuo devojački glas: „To je knjiga za tebe“.
 
Ostavio sam 5 dolara, procvileo jedno „Hvala“ i otišao noseći crveno ukoričen primerak romana „Jedna Svanova ljubav“, Marsela Prusta. Pre toga sam čuo za Prusta, ali osim svesti o njegovom značaju, nisam znao puno toga. Ali pošto je uspeo da navede Lindu da progovori, zainteresovao me je. Otišao sam ka centru i na uglu 1. i 110. avenije otvorio knjigu. „Dugo sam vremena imao običaj odlaziti u krevet ranije...“ To je bilo to. Upecao sam se.
 
Danas ima više knjiga posvećenih Prustu nego što imamo njegovih dela. Postoje tri različita prevoda višetomnog romana „U traganju za izgubljenim vremenom“, četiri različite biografije, zbirka njegovih pisama i nekoliko kritičkih dela. Smatrajte ovo pozivom na uzbunu. Ti, da ti, moraš pročitati „U traganju za izgubljenim vremenom“. To je knjiga o životu i knjiga života.
 
Šta je to u ovom Prustovom remek-delu što toliko opčinjava ljude? U poređenju sa drugim modernim klasicima, ovaj roman je pročitala ili bar pokušala pročitati, tek nekolicina. Pa? Postoji toliko drugih višetomnih dela koje se odlično prodaju. Gomila ljudi, uključujući sestre Gilmor i Prvu damu, opskrbili su se sa 1700 stranica Elene Ferante. A tu je i 3600 stranica Knausgora – što je za 300 više nego kod Prusta. Zato treba uzeti u obzir i sedam tomova Prusta.
 
Kada pogledate druga dela modernizma (ili „Pobunjeni Atlas“), „Jedna Svanova ljubav“ i „U traganju za izgubljenim vremenom“ su daleko prijemčiviji, inspirativniji, estetski uspeliji i od veće važnosti za savremeno društvo.
 
Ako još uvek niste sigurni šta biste sa „Famous“ Kanje Vesta, onda je ovo knjiga za vas.
 
Više čak i od Henrija Džejmsa i Idit Vorton, Prust je romanopisac koji savršeno prikazuje društvo. On nudi portrete različitih društvenih staleža koji su psihološki iznijansirani na način koji drugi pisci ne mogu ni imitirati. Za Prusta su vojvotkinja i krojačica podjednako zanimljivi, njihove želje i osobine podjednako vešto dati. To je ono što romanu daje značaj i živopisnost. On nije, kako se pretpostavlja, proizvod kulturnog elitizma, nepristupačna zbirka uspomena na plemstvo, koje je napisao malaksali, ako ne i degenerisani aristokrata. To je pojednostavljeno gledište daleko od istine.
 
„U traganju za izgubljenim vremenom“ je više od predstavljanja ljudi na stranicama, to je britki pogled na društveni život, poglede, mane i težnje ljudi koje na kraju upoznate bolje od članova sopstvene porodice. U suštini, reč je o odlukama koje ljudi donose i običaja kojih se drže u ime društvenih normi. Bilo da ste se ikada igrali mišlju o društvenoj nadmoći, patili od usamljenosti, ili voleli ogovaranje, vi, ili neko poput vas, samo nešto više Francuz, nalazi se u ovoj knjizi.
 
Ako ste vi ili neko koga znate Jevrejin, morate pročitati ovu knjigu.
 
Na početku filma „Eni Hol“, Vudi Alenov Alvi Singer kaže: „Nikada ne bih želeo da budem u klubu koji bi imao mene za člana“. Ovo je u sazvučju sa „U traganju za izgubljenim vremenom“, na isti način na koji su pitanja vere, nacije ili diskriminacije u sazvučju sa našim vremenom. Prust je bio polu-Jevrejin i čovek se zapita da li je patio od iste vrste samogađenja kao i Jozef Rot, kada uzme u obzir način na koji je opisivao Jevreje. Diskriminacija i antisemitizam, naročito u vezi sa Drajfusovom aferom, izrazito su prisutni. Kao istorijsko svedočanstvo, fascinantno je i pruža uvid u antisemitsku histeriju koja je obuzela Francusku krajem 19. veka. Lik posebno povezan sa tim pitanjem jeste Bloh, naratorov prijatelj iz detinjstva. Kako radnja romana odmiče, srećemo se sa Blohovom porodicom i vidimo  bezbroj načina na koji ih diskriminišu raznih likovi iz romana (na primer, naratorov deda), i kakvo je nepoverenje društva prema njima. Opširniju raspravu o judaizmu, antisemitizmu i opasnosti mešanja Jevreja sa drugima, teško je bilo gde drugde naći. Motivi za ovakvu vrstu diskriminacije, i njenu društvenu prihvaćenost još su strašniji kada se Prust čita u aktuelnom svetskom trenutku.
 
Ako ste ikada voleli, morate čitati Prusta.
 
Svako poglavlje „Uliksa“ odgovara nekom organu, dok je čitav roman „U traganju za izgubljenim vremenom“ povezan sa samo jednim. Ne, ne tim organom. Govorim o srcu. Bez obzira da li se radi o uzvraćenoj ili ne, „U traganju za izgubljenim vremenom“ je roman, duboko i u potpunosti, posvećen ljubavi. Na neki način, on je sažet prikaz različitih načina na koji volimo, možemo i treba da volimo. Naravno, jedan od glavnih uvida u knjizi bavi se načinima na koji ne treba da volimo – bilo da to znači voleti pogrešnu osobu ili voleti na pogrešan način. Pesma Lutera Ingrama „If Loving You is Wrong“ bi mogla biti numera koja otvara muzičku podlogu Prustovog romana.
 
Ako vam je srce ikada bilo slomljeno, morate čitati Prusta.
 
Često sam se pitao da li je ovaj roman o ljubavi ili o slomljenom srcu. Ali onda mi je sinulo: ne možete jasno odvojiti to dvoje. Prust detaljno istražuje veoma specifičnu vrstu tuge koja se javlja samo prilikom ljubavi. Njeni razlozi idu od bezazlenog zanemarivanja koje deluje značajnim, do potpunog razočaranja u vezu sa voljenom osobom. Svaka prepreka na putu ljubavnog hodočasnika tretirana je istom forenzičkom pažnjom kao i društveni običaji ranije pomenuti. Čovek bi mogao da zamisli Marsela, glavnog junaka, kako sluša „Bad Blood“ Tejlor Svift i u razumevanju zaklimati glavom.
 
Ako ste proveli previše vremena pokušavajući da shvatite svoje roditelje, morate čitati Prusta.
 
Radili ste to, radio sam to, Prust je to radio; nema potrebe stideti se toga. Naša prva asocijacija u životu ostala je ona koja najviše zbunjuje. U romanu „Jedna Svanova ljubav“, postoji čuvena scena u kojoj mladi Marsel tuguje zbog izgleda da će veče provesti bez majčinog poljupca za laku noć. On skuje plan da dođe do njega i pošto uspe, uništava ga talas sažaljenja i nevoljno popuštanje koje oseti prilikom njegovog dobijanja. Prust spremno opisuje razočaranje, frustraciju, nežnost, zbunjenost, nerviranje i nedostatak razumevanja koji se nalaze unutar odnosa roditelja i deteta jer su u isto vreme ispunjeni i ljubavlju.
 
Ako ste ili se smatrate čovekom, morate i možete čitati Prusta.
 
Iznad svega, moram ponoviti da „U traganju za izgubljenim vremenom“ nije samo najbolje moguće čitalačko iskustvo već isto tako, nasuprot uobičajenom verovanju, jedno od najpristupačnijih. Magija romana je posebna i zbog toga što funkcioniše bez obzira s koje mu strane priđete. Ako još uvek niste iskusili ono što je Marsel doživeo, onda vas priprema za to. Ako jeste, onda vam pojašnjava to iskustvo, daje uvid i razumevanje na način na koji naši bližnji ne mogu. Postoje razlozi zbog kojih možete biti neodlučni. Ako je stvar u prevodu, samo pročitajte prve stranice svakog od njih i odaberite onaj koji vam najbolje deluje. Ne morate da svaki tom pročitate u potpunosti, premda niko vas ne može kriviti i ako to poželite. Ovaj roman oblikuje svet za vas, i ne možete se otresti onoga što vam pokazuje niti ćete to želeti.
 
Uskoro će, 10. jula, biti Prustov rođendan. Ja vas podstičem da ga proslavite tako što ćete njegovom delu dati šansu koju zaslužuje. Ko zna šta će se dogoditi i kuda će vas to odvesti ako tako učinite? Jer, kako je Prust rekao: „Stvarnost, čak i kada je neizbežna, nije u potpunosti predvidljiva“. Nismo to ni mi. Možda mislite da znate nešto o Prustu, ali u stvari nemate predstavu.
 
Autor: Džošua Zajdman
Izvor: lithub.com    
Prevod: Vladimir Martinović