Prelepo napisana i spretno oblikovana „
Knjiga o V.“ će vas navesti da ispitate vlastite misli i osećanja.
Knjiga
Ane Solomon, istkana iz priča o tri žene – biblijskoj kraljici Jestiri, snažnoj i uticajnoj Vivijan i skromnoj Lili – predstavlja kaleidoskop oslikan rečima o unutrašnjim borbama i neophodnoj hrabrosti koje predstavljaju nit bića svake žene bez obzira na epohu, društveni stalež ili bračni status.
Srž romana čini starozavetna priča o Jestiri, jevrejskoj kraljici Persije. Ostavši siroče još u detinjstvu, Jestira je živela u stričevom porodičnom domu. Kako je vreme odmicalo i Jestira se razvijala u prelepu mladu devojku, stric je tražio pogodnu priliku da je udalji iz kuće. Istovremeno je persijski car Kserks oterao svoju ženu Astinu, pošto je odbila da se pojavi naga pred njegovim podanicima, i pozvao narod da mu „dovedu djevojke djevstvene lijepe likom... i žena koja se dopadne caru carevaće mjesto Astine“. Videvši u tome dobru priliku, Mardohej je predložio svoju nećaku Jestiru za harem u kojem su se žene istovremeno željno nadmetale i očajnički izbegavale kraljevu pažnju. Uprkos svim neobičnim okolnostima Jevrejka Jestira je bila ta na koju je pao kraljev izbor te je on učini svojom kraljicom.
Sjedinjujući elemente pristajanja, ženskog osnaživanja, gneva pa čaki požude – priča o Jestiri predstavlja srž „Knjiga o V.“ u kojoj se čitaoci upoznaju sa savremenim pričama o rivalstvu, seksu i moći smeštenim u Vašingtonu i Bruklinu.
Druga junakinja ove knjige je Vivijan Bar kroz koju dobijamo portret savršene žene političara. Njen muž, senator Aleksandar Kent je stekao i održao popularnost tokom mandata u kojem se našao nakon smrti svog prethodnika i sada je suočen sa izbornom trkom koju mora da dobije otvorenim, poštenim i neposrednim izborom. Ali u tome postoji jedan problem: njegova politička platforma zavisi od podrške Amandmanu o jednakim pravima, ali njegovi postupci u životu nisu oduvek podržavali pravičnost – naročito prema ženama. I dok politička kampanja uzima sve više maha, Vivijan – Vi – počinje da se pita šta zapravo znači biti dobra supruga.
U međuvremenu – u Bruklinu, naša treća junakinja Lili bori se sa... svime, od toga što je svom suprugu druga žena po redu, preko odluke o izboru između materinstva i karijere pa do uklapanja u zajednicu sa drugim ženama i majkama. Liline ćerke postavljaju školsku predstavu u kraljici Jestiri i neprestano iščitavanje pojednostavljenog teksta prilagođenog dečjem uzrastu podstiče Lili da preispita svoja uverenja, htenja, snagu i požudu. Iako je u jednom trenutku Lili bila srećna izborom svoje uloge supruge i majke, njena majka Rut – inače radikalna feministkinja, prati svaki njen pokret preklinjući je da sagleda svoje mogućnosti i promeni odluku po kojoj je u životu „samo majka i ništa više“. Uskoro Lili počinje da preispituje graničnu liniju na kojoj se završavaju želje njenog supruga a počinju njene.
Kroz naizmenične prikaze buđenja svake junakinje autorka istražuje dvostruke standarde sa kojima se susreće svaka žena – devica ili bludnica, majka ili karijeristkinja, surpuga ili partnerka – i izvlači iz kovčega teška i duboko ukorenjena shvatanja o ženi, feminizmu i moći. Sve junakinje je sputavao muškarac koji je, držeći se svoje patrijarhalne uloge, imao skrivenu moć da izgovori dobro poznato i čuveno „Ne“. Ali „Knjiga o V.“ ne preispituje samo ulogu žene u odnosu na muškarca već i načine na koje se žene porede, sputavaju ili stavljaju iznad drugih žena. Ostavši same u sobi bez muškaraca, žene se pretvaraju u tigrice: „One nikome ne štite osećanja niti se prave da ne vole svoju moć, svoja direktna sredstva za manipulaciju liderima slobodnog sveta“. A onda, kada muškarac kroči u njihov svet one su primorane da čitaju misli, postanu manipulatorke, zavodnice i preuzmu potrebnu ulogu kako bi nastavile da se slobodno kreću svetom ne izazivajući muški gnev. Kao što Ana Solomon pronicljivo i sjajno pojašnjava: „To je ono što muškarci mrze kod žena, što smo glumice, što između naših poriva i naših postupaka postoje ti slojevi, to zaobilaženje i ti paravani. Pa ipak, nisu li konačni uživaoci gotovo uvek oni?“ Iščitavajući istovremenu svojstvenu moć žena i društvene okove u koje je smeštena, autorka se odvažila da nepokolebljivo istraži ulogu žene i koliko se ona malo promenila od biblijskih vremena.
Autor: Rebeka Manro
Izvor: bookreporter.com
Prevod: Aleksandra Mišić