Da li ste ikada uzeli knjigu kada vam je bilo teško u nadi da će vas prebaciti u neki drugi svet? U nadi da ćete se osetiti sigurno i pronaći utehu? U nadi da ćete se potom vratiti u stvarnost sa novim i poboljšanim stavom? Ako niste, trebalo bi da pokušate. Jer književnost ispunjava te želje – i upravo to je osnova terapeutskog pristupa po imenu biblioterapija.
Biblioterapija koristi književnost za poboljšavanje mentalnog zdravlja. Prilagodljiv je, jeftin i primenljiv način terapije i koristi se prvenstveno za lečenje simptoma vezanih za promene raspoloženja i stanja koja iz njih proizilaze. Dalje, biblioterapija se može koristiti i kod pojedinačnih i kod grupnih terapija i koristi ljudima svih doba: deci, adolescentima i odraslima.
Istorija i razvoj
Mnogi istraživači i ljudi iz struke vezane za mentalno zdravlje su priznali terapeutska svojstva vođenja dnevnika, pisanja, pripovedanja i čitanja – ali drevni Grci su bili prvi koji su prepoznali takve koristi književnosti, jer su biblioteke smatrali svetim mestima čarobnih isceliteljskih moći. Onda su početkom 19. veka, slavni lekari proširili tu ideju i od biblioterapije stvorili učinkovit način lečenja mentalnih problema.
Ipak, biblioterapija je formalno priznata kao metod lečenja tek 1941. godine u medicinskom magazinu „Dorland’s Illustrated medical Dictionary“. Od tada je nastavila da se razvija i menja, dok je nije zvanično definisalo Udruženje američkih biblioteka, 1966. godine. Tri godine kasnije, dodatni pristupi terapiji su počeli da se ulivaju u osnovnu biblioterapiju: ideja da na ljude utiču i vode ih likovi iz knjiga, zatim tu je bila i poetska terapija, kreativna biblioterapija i nekoliko drugih pristupa. Danas, mnoštvo ljudi (nastavnika, lekara, roditelja) koriste biblioterapiju da pomognu učenicima, pacijentima, deci i svakome kome bi možda dobro došao samorazvitak.
Pristupi biblioterapiji
Kao što je to ranije pomenuto, biblioterapija koristi književnost kao sredstvo za održavanje mentalnog zdravlja. Međutim, postoje različiti pristupi ovoj terapeutskoj metodi, a to su sledeći:
Razvojna biblioterapija: Ovaj oblik se koristi za obrazovanje pojedinaca u periodu ključnom za njihov razvoj kao što je pubertet. Obično je koriste nastavnici i roditelji da decu uče o njihovom zdravlju i razvoju.
Klinička biblioterapija: Klinička biblioterapija, poznata i kao samopomoć, koristi tekstualni materijal (kao što su knjige za samopomoć, koje su često interaktivne) za hvatanje ukoštac sa problemima mentalnog zdravlja poput depresije ili anksioznosti. Lekari često ovu tehniku uključuju u svoju praksu. Na primer, mogu preporučiti knjige za samopomoć pacijentima koji su upravo izašli iz ozbiljne veze da bi prebrodili teški raskid.
Kreativna biblioterapija: Ovaj oblik biblioterapije se usredsređuje na maštovitu literaturu – od knjiga do kratkih priča, komada i poezije – za poboljšanje opšteg stanja i mentalnog zdravlja. Terapeuti često koriste kreativnu biblioterapiju da bi svojim klijentima pomogli da nađu sreću i spokoj. Najviše koristi prilikom kriza identiteta koje se javljaju tokom postupka samospoznaje.
Kome pomaže?
Biblioterapija može koristiti mnogima ali nije zamišljena kao osnovni oblik terapije za ozbiljne mentalne probleme. Umesto toga, treba je koristiti kao dodatak drugim metodama, kao što su kognitivna bihejvioralna terapija ili interpersonalna psihoterapija. Biblioterapija može služiti kao prvi, treći ili poslednji korak u lečenju – što se odlučuje od slučaja do slučaja.
I dodajmo: književnost dokazano pomaže pojedincima bez obzira na to ko su. Nije potrebna nikakva dijagnoza mentalne bolesti ili bilo kakav znak emocionalnog poremećaja. Na primer, čitanje i vođenje dnevnika dokazano poboljšavaju samosvest, smanjuju stres i podstiču dobro raspoloženje. Dalje, knjige za samopomoć (koje se često nalaze u osnovi biblioterapije) ljude često uče efikasnim komunikativnim veštinama, daju savete za prevazilaženje negativnih emocija i na kraju pomažu pojedincima da napreduju u životu.
Izvor: thriveworks.com
Prevod: Vladimir Martinović