„Štancovanje para“ Terija Pračeta je inteligentno ludiranje u svetu finansija

Sledeći roman iz ciklusa o Disksvetu „Štancovanje para“ bavi se bankama. U knjizi „Poštašavili“, Pračet je prišao naizgled neprivlačnom zadatku stvaranja Pošte koja bi bila u skadu sa Disksvetom, kopajući po istorijskim podacima koji su delovali još apsurdnije od uobičajenih autorovih inovacija. „Štancovanje para“ je neposredni nastavak, sa istim protagonistom – bivšim prevarantom po imenu Vlaža fon Lipvig, koga Lord Vetinari, samoproklamovani tiranin, ucenjuje da prihvati naizgled dosadnu ali zapravo opasnu javnu funkciju – i zaplet se dalje razvija u pravcu golema, poštanskih markica i izbegavanja smaknuća.
 
Vlaža je u prethodnoj knjizi našao verenicu koja, kako se često dešava u serijalima, predstavlja pomalo i smetnju jer aseksualna saga o Disksvetu nema mnogo koristi od ljubavnih romansi. I tako je aktivistkinja za prava golema, Adora Bel Dragomilje, poslata na ekspediciju pa će se vratiti tek u poslednjoj trećini knjige kada će biti suviše zauzeta da bi smetala ljubakanjem i sličnim stvarima.
 
Međutim, Pračet eksperimentiše sa nekim blago razvratnim detaljima kao što su pohotljivi duh koji otkriva svet plesa na šipki, i kolekcija pokojnog predsednika banke sa taktično opisanim erotskim pomagalima. Knjiga se bavi misterijama kao što su zlatni standard, otkriće novčanica, ekonomsko modeliranje i uloga štampe u stvaranju fiskalnog haosa, ali je takođe i raskošna ludorija sa živopisnim, ekscentričnim i urbanim likovima. Do sada je Ank-Morpork, prestonica Disksveta, dobio oblik koji više duguje Šekspiru, Dimi i Dikensu nego Tolkinu ili Robertu E. Hauardu.
 
Ljubitelji serijala će se usput sresti sa nekim ranijim likovima, ali se roman može čitati zasebno. Pračet  i dalje piše pametno, šarmantno i zabavno, i dalje vrlo privlačno, s pronicljivim zapažanjima, poboljšanim starim forama i dovoljno stvarne opasnosti da farsa ne preraste u horor (ali ne brinite!). Glavni negativac je naročito uspeo, predstavljajući pretnju više zbog svoje apsurdnosti nego lukavosti. A roman uz svu parodiju još uvek sadrži dovoljno magije da ovaj serijal svrsta u „pravu fantastiku“ a ne u banalnu sprdnju.
 
Izvor: independent.co.uk
Prevod: Vladimir Martinović