Jedno od najvećih imena američke književnosti Džon Stajnbek je 1962. godine postao dobitnik Nobelove nagrade za književnost, čime je pobedio britanske pisce Roberta Grejvsa i Lorensa Darela. Međutim, podaci iz nedavno otvorene arhive švedske Akademije otkrivaju da nisu svi članovi bili zadovoljni tom odlukom.
Švedska Akademija pedeset godina drži u tajnosti sve podatke o piscima nominovanim za Nobelovu nagradu. Pre izvesnog vremena objavljen je spisak pisaca u užem izboru za nagradu iz 1962 godine. Te godine je za nagradu bilo nominovano 66 pisaca, među kojima su u najužem izboru bili Stajnbek, Grejvs, Darel, francuski dramaturg Žan Anuj i danska autorka Karen Bliksen.
Iako je komitet prilikom objavljivanja dobitnika hvalio Stajnbekovo „realistično i maštovito pisanje, prožeto specifičnim saosećajnim humorom i pronicljivom procenom društvenih okolnosti“, otpečaćeni spisi otkrivaju da je izabran kao najmanje zlo.
„Nemamo očigledne i nesporne kandidate za Nobelovu nagradu i komisija je u nezavidnoj situaciji“, napisao je jedan od članova Henri Olson, navodi se u članku švedskog novinara Kaja Šulera za časopis „Svenska Dagbladet“. Grejvs je odbijen, otkriva Šuler, jer je bio prvenstveno viđen kao pesnik, bez obzira na to što je objavio nekoliko istorijskih romana. Olson je odbijao da dodeli nagradu bilo kom anglosaksonskom pesniku dok god je Ezra Paund živ, jer je verovao da nema tog pesnika koji može da se meri sa majstorstvom i talentom ovog pesnika kome je nagrada bila nedostižna zbog njegovih političkih stavova.
Karen Bliksen, autorka romana „Moja Afrika“, budući da je tog septembra umrla, nije više bila u konkurenciji, a odlučeno je da „Darel ne može biti dobitnik ove godine“ – najverovatnije, kako je Šuler izjavio za „Gardijan“, jer „su smatrali da 'Aleksandrijski kvatret' nije dovoljan razlog, pa su odlučili da ga ubuduće drže na oku“. Darel je i 1961. bio kandidat, i te godine je odbačen zbog „diskutabilnog utiska koji ostavlja njegova gotovo manijakalna opsednutost erotskim zavrzlamama“.
Nije baš najjasnije zbog čega su odbacili Anuja, moguće da je razlog to što je francuski pesnik Sen-Džon Pers 1960. proglašen za dobitnika Nobelove nagrade, što je značilo da je Francuska dovoljno zastupljena na listi dobitnika, i kako otkriva „Svenska Dagbladet“, Žan-Pol Sartr koji je trebalo da dobije nagradu 1964, već je bio ozbiljno razmatran kao jedan od potencijalnih kandidata.
Prema tome, ostao je Stajnbek. Budući da je bio nominovan osam puta pre toga, preovladavao je utisak da su njegova najbolja dela već napisana; roman „O miševima i ljudima“ objavljen 1937, „Crveni poni“ 1945, „Plodovi gneva“ 1939, „The Pearl“ 1947 i „Istočno od Raja“ 1952. Ali stalni sekretar Akademije, Anders Osterling, smatrao je da je novi roman „Zima našeg nezadovoljstva“ iz 1961. godine „nakon nekih slabijih dela poslednjih godina, vratio Stajnbeka na zasluženo mesto pripovedača koji se bavi društvenim istinama, ocenjujući ga kao autentičnog realistu dostojnog njegovih prethodnika Sinklera Luisa i Ernesta Hemingveja”, otkriva „Svenska Dagbladet“.
„Teško je napraviti izbor između Grejvsa i Stajnbeka – Grejvs je stariji i istovremeno manje poznat, dok je Stajnbek mnogo popularniji“, napisao je Osterling. „Budući da će Stajnbekova kandidatura po svemu sudeći naići na veću nestručnu podršku, biću slobodan da njemu dam prednost.“
Međutim, ovaj izbor je naišao na žestoku kritiku, a jedne švedske novine su ga ocenile kao „jednu od najvećih grešaka Akademije“. U „Njujork Tajmsu“ je postavljeno pitanje zašto je Nobelov komitet dodelio nagradu piscu „čiji je ograničen talenat, čak i u najboljim delima razvodnjen drogorazrednim filotofiranjem“, dodajući : „smatramo da je zanimljiva činjenica da lovorike nije pobrao pisac koji je samim svojim opusom ostavio dovoljno značajan uticaj na književnost našeg doba“. Sam Stajnbek je na pitanje da li smatra da zaslužuje Nobela odgovorio: „Iskreno, ne.“
Stajnbek je osvojio Nobelovu nagradu godinu dana pošto je istom ovenčan Ivo Andrić, čime je zasenio Dž. R. R. Tolkina – jer je zaključeno da autor „Gospodara prstenova“ „ni na koji način ne može da se meri sa pripovedanjem najvišeg kvaliteta“.
Autor: Alison Flad
Izvor: theguardian.com
Prevod: Maja Horvat