Promocija knjige „
Ruža pod ledom“
Mirka Demića održana je u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC. O knjizi su, pored autora, govorili i književni kritičari Aleksandra Drakulić i Vladan Bajčeta.
„Ruža pod ledom“ autobiografski je roman koji sadrži pedeset priča uokvirenih uvodnom „Legendom o ruži pod ledom“ i simbolično objašnjava dolazak predaka na novo stanište gde se račvaju putevi. Demić je uspeo da nam približi svoj zavičaj i ljude sa kojima, iz stranice u stranicu, otkrivamo da imamo sve više sličnosti.
Mirko Demić kaže da nije mlad pripovedač, ima iskustva, ali ova knjiga je nastajala na potpuno drugačiji, intiman način. „Nakon što mi je preminula majka 2018. godine, prvi put sam ostao bez reči i bez želje da čitam, sve mi je bilo besmisleno. I koleginica mi je tad rekla: ’Pa dobro, ako je problem odlazak majke, onda piši o majci’. Ono što mene progoni je osećanje velike krivice i sramote jer pripadam generaciji koja se nije vratila u svoj zavičaj. Kada posećujem groblje svojih predaka, osećam stid što smo napustili sve što su oni uradili, i taj stid je područje iz kojeg crpim potrebu da ostavim trag, da pokušam da razumem sebe, našu zajedničku tragediju, tragediju svoje porodice i ljudi koji su mi nešto značili u detinjstvu, a mogu im se obratiti samo ovako naknadno, kroz priče.“
„Ovo je roman koji se ne piše samo olovkom, ovo je roman koji se piše krvlju i celim svojim bićem“, kaže Aleksandra Drakulić. „Postoji petoknjižje Mirka Demića u kome se on bavi poreklom i stradanjem svog naroda na području Krajine, ovaj roman je prolog, iako nastaje na kraju po hronološkom redu, on se bavi onim što je bilo ’pre svih početaka’, što je jedna sintagma u romanu. Postoje četiri ključne reči koje ovaj roman čine tako posebnim: nepostojanje, koje preko nastajanja vodi do nestajanja i ponovo nepostojanja. Mirko Demić u ovom romanu pokušava da pronikne u ono što je bilo pre nego što su njegovi preci došli na prostor na kome su živeli. U ovom romanu je prikazana i istorija porodice, kao i istorija naroda. Junaci izuzetno malo govore, dijalozi su vrlo škrti, ali je u tim dijalozima rečima tesno, a mislima široko. Pripovedač se suočava sa gubitkom identiteta, što motiviše sâmo pripovedanje. Kao što se raskršće često spominje u romanu, i sâm Mirkov roman je raskrsnica raznih ideja, misli, življenja i bežanja, života i smrti.“
Vladan Bajčeta kaže da se u knjizi prvo uoči nestandardni jezik kojim je pisana. „Osim specifičnog jezika, roman ima i posebnu formu koja je određena žanrom. Ovo je knjiga o istorijskoj, porodičnoj, ličnoj tragediji, ali Mirko je uspeo, i to je najveća vrednost ove knjige, da je sačuva od tragičkog patosa, ona ima jednu vrlo suptilnu ugrađenu humornu notu koje ima u meri koliko je potrebno da bi se ta teška priča ’svarila’. To je knjiga o odrastanju i detinjstvu, a huka istorije se čuje u pozadini. Ovo jeste priča o nacionalnoj tragediji, ali govoreći o jednoj veri, i koristeći taj prefinjeni humor, Mirko Demić je zapravo ispripovedao jedan roman o preživelima.
„Ružu pod ledom“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.