Početkom septembra naša poznata književnica Svetlana Velmar-Janković potpisala je ugovor sa izdavačkom kućom „Laguna“ o objavljivanju dve svoje knjige: prvog dela autobiografske proze pod naslovom „Prozraci“, koja će se naći u knjižarama početkom oktobra ove godine, i zbirke priča „Dorćol“ (1981, Andrićeva nagrada), koja će biti objavljena do kraja 2013. godine. Sledeće godine Laguna će objaviti još nekoliko njenih knjiga, a najpre roman „Bezdno“ (1995, Ninova nagrada) i monografiju „Kapija Balkana: brzi vodič kroz prošlost Beograda“ (2011).
Autobiografski roman „Prozraci“, koji će se uskoro naći pred čitaocima, dramatično svedočanstvo o prelomnim istorijskim događajima uoči za vreme i posle Drugog svetskog rata u Beogradu, sažima u književnoj umetničkoj formi lično iskustvo spisateljice koja je kao devojčica preživela dva bombardovanja tokom rata, okupaciju i, najzad, srpski društveni i građanski slom posle savezničke pobede nad fašizmom i ulaska sovjetskih i partizanskih trupa u ratom razorenu zemlju. Pred očima devojčice smenjuju se „prozraci“ bezbrižnog detinjstva u uglednoj porodici visokog državnog službenika u Beogradu pred Drugi svetski rat, oglašavaju se zloslutni glasnici apokalipse iz zelenog oka filipsovog radio-aparata, ređaju odlomci sećanja na izdaju u praskozorje 6. aprila, na pakao i pometnju bombardovanja, na rušilačku neman zla, oskudicu i zbegove koji su usledili tokom teških godina tuđinske okupacije, konačno i na poraz nacizma u svetu i pobedu revolucije u Jugoslaviji i uspostavljanje takozvane narodne vlasti. Lična drama devojčice i njene obespravljene porodice pretvara se na kraju u potresne prozrake surove odmazde pobednika nad mnogim nekada imućnim građanskim porodicama u Srbiji, proglašenim za narodne neprijatelje a krivim bez krivice.
Svetlana Velmar-Janković jedan je od naših najznačajnijih i najprevođenijih autora, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Srpskog književnog društva, autor romana „Ožiljak“ (1956, drugo, prerađeno izdanje 1999), „Lagum“ (1990), „Bezdno“ (1995), „Nigdina“ (2000) i „Vostanije“ (2004); zbirki pripovedaka „Dorćol“ (1981), „Vračar“ (1994), „Glasovi“ (1997), „Knjiga za Marka“ (1998), „Očarane naočare: priče o Beogradu“ (2006) i „Sedam mojih drugara“ (2007); zbirki eseja „Savremenici“ (1967), „Ukletnici“ (1993), „Izabranici“ (2005) i „Srodnici“ (2013) i knjige drama „Žezlo“ (2001). Dobitnica je najprestižnijih književnih nagrada i priznanja (osim Ninove i Andrićeve – „Isidora Sekulić“, „Meša Selimović“, Đorđe Jovanović“, „Bora Stanković“, „Pera Todorović“, „Stefan Mitrov Ljubiša“, „Žak Konfino“, „Neven“, „Politikin zabavnik“, „Ramonda serbica“, nagrada „6. april“ za životno delo). Prevođena je na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski, grčki, ruski, bugarski, korejski i mađarski jezik.