Tajni životi srednjovekovnih knjiga

Koje su bile omiljene molitve srednjovekovnih Evropljana u verskim tekstovima? Kojim delovima su se neprestano vraćali, a koji su ih uspavljivali? Veoma dugo je delovalo da se ne može doći do odgovora na ovakva pitanja, ali novi metod koji je razvila Ketrin Rudi sa univerziteta Sent Endrjuz u Škotskoj koristi potpuno neočekivani pristup: analizira prljavštinu na stranicama knjiga.



Rudijeva je počela da razvija ovu tehniku kada je shvatila da količina prljavštine na svakoj stranici direktno pokazuje koliko je često tu stranicu dodirivala ljudska ruka. Najprljavije stranice su verovatno i najviše korišćene, dok su one relativno čiste okretane mnogo ređe. Utvrdila je koliko je svaka stranica zaprljana i uporedila vrednosti koje je dobila kako bi otkrila koje su se stranice najviše dopadale srednjovekovnim čitaocima – a samim tim i šta im je bilo najvažnije dok su čitali verske tekstove.

U izjavi za medije, Rudijeva je rekla: „Iako je često veoma teško proučavati navike, lične rituale i emotivna stanja ljudi, ova nova tehnika nam pruža uvid u umove ljudi iz prošlosti... Vidimo koji delovi su im bili važni, šta su čitali nekoliko puta dnevno u vreme molitve i kroz analizu zaprljanosti stranice, možemo utvrditi prioritete i verovanja vlasnika ovih knjiga.“

Kako bi sakupila podatke, koristila je densitometar. Aparat usmeri izvor svetlosti na papir i meri količinu svetlosti koja se vrati u fotoelektričnu ćeliju. Na ovaj način se određuje zatamljenost papira što ukazuje na količinu prljavštine na stranici.

Rudijeva je zatim uporedila svaku stranicu iz verskog teksta koji je analizirala. Rezultati koje je dobila su istovremeno očekivani i fascinantni: pokazuju nam da brige srednjovekovnih ljudi nisu mnogo drugačije od naših danas.

U vreme kada su zarazne bolesti mogle da zbrišu cele zajednice, čitaoci su bili veoma zabrinuti za svoje zdravlje – najkorišćenija molitva u jednom od analiziranih rukopisa bila je posvećena Svetom Sebastijanu koji je smatran zaštitnikom od kuge. Molitve za lični spas, poput one koja bi posvećenom pojedincu mogla da smanji boravak u čistilištu za 20 hiljada godina, mnogo su češće korišćene od molitvi za spasenje drugih ljudi.

Možda je  najzanimljivije to da je analiza otkrila i molitvu koja je ljudima bila dosadna. Jedna jutarnja molitva je na prvim stranicama istrošena i prljava što ukazuje da su je čitaoci neprestano otvarali i molili se, ali retko su je čitali do kraja.

Istraživanje je fascinantno zbog načina na koji koristi već razvijenu tehnologiju i otkriva detalje za koje je delovalo da su izgubljeni u prošlosti. Posebno je zanimljivo što nam pokazuje da neke od uređeja poput densitometra možemo koristiti na načine na koje nismo mogli ni zamisliti. Koje istorijske tesktove biste vi analizirali? Ili za koje istorijske predmete mislite da bi nam mogli reći nešto novo ako bismo ih bolje pogledali?

Izvor: smithsonianmag.com
Prevod: Dragan Matković