Tesa Afšar: Biblijski roman nije poseban žanr, pišem istorijsku fikciju

Tema poslednjeg julskog 124. po redu književnog kluba izdavačke kuće Laguna bio je roman „Kradljivica iz Korinta“ Tese Afšar, anglosakonske književnice rođene na Bliskom istoku. Tesa Afšar, koja je širom sveta poznata kao visokotiražni pisac knjiga sa biblijskim temama, u razgovoru za Danas objašnjava kako je nastajala ova knjiga koju je Laguna objavila u prevodu Žermen Filipović, a koja govori o grčkom svetu pod rimskom upravom, ranom hrišćanstvu, porodičnim odnosima, položaju žena, društvenim pravilima u vreme kad je u Korintu propovedao apostol Pavle. Deo intervjua posvećen je i situaciji na Bliskom istoku, gde je sagovornica Danasa rođena, kao i njeno ličnom iskustvu prelaska u hrišćanstvo.

„Prema Novom zavetu, neki od stanovnika Korinta nisu bili baš ugledni građani. U svom pismu kućnim crkvama, koje je pomogao da se izgrade, apostol Pavle kaže da su bili pohlepni, nemoralni, pijanice, klevetnici i prevaranti pre nego što ih je Bog uzeo pod svoje. To je stvorilo zanimljivo okruženje za ovaj roman, a mnoge moje knjige koje su meni važne često govore o nesavršenim likovima, ljudima koji donose pogrešne odluke i upadaju u nevolje, ali nekako pronalaze put do milosti. Tako je rođen i lik Arijadne, glavne junakinje ’Kradljivice iz Korinta’. Ona je žena koja je naizgled ima sve, ali se okrenula krađi kako bi rešila sve veće finansijske probleme svoje voljene porodice. ’Kradljivica iz Korinta’ je priča o izborima. U prologu romana, dok se Arijadna muči da objasni zašto je postala lopov, ona piše: ’Izbori koji nas vode na krive staze često imaju svoje početke na zamršenijim mestima.’ Drugim rečima, naši loši izbori ponekad imaju komplikovane korene. Ako ispitate svoj život, možete otkriti da je podsticaj za vaše najgore izbore, izbore koji su skrenuli sa toka vaše sudbine, bile drevne rane koje nikada nisu sasvim zacelile“, objašnjava Tesa Afšar šta je navelo da napiše delo smešteno u Korintu u 1. veku posle Hrista u kome su živele mnoge istorijske i biblijske ličnosti.

Glavna junakinja Arijadna nije biblijski lik i nosi ime iz grčke mitologije – ćerke kritskog kralja Minoja, koja je nesrećno bila zaljubljena u grčkog junaka Tezeja. Ko Vam je bio inspiracija za glavni lik u romanu, koji je u neku ruku presedan za položaj i vladanje žena u tadašnjem društvu i zbog čega su Vam posebno važni likovi Teodota – Tea, koji se pojavljuje i u Vašem romanu „Dragulj sa Nila“, kao i Dionisija, Arijadninog brata?

Nisam imala određenu osobu kao inspiraciju za Arijadnu. Želela sam da napišem zanimljivu priču sa humorom i avanturom o snažnoj ženskoj junakinji, ali i da ispitam neke dublje niti, poput toga kako rane razvoda bacaju dugu senku na naše živote. Arijadnine namere su dobre. Ona želi da iskoristi svoje izvanredne atletske sposobnosti da pomogne ocu. Ali to želi da učini pod svojim uslovima, što uzrokuje mnogo problema. Arijadna mora da otkrije da se sloboda može pronaći samo kada se odrekne života prkosa, arogancije i sujete. Teo i Dionisije pate od sopstvenih rana nakon razvoda Arijadninih i Dionisijevih roditelja. Na svoj način, svako od njih mora da pronađe isceljenje. Teov lik, posebno, imao je tako zanimljiv razvojni put da sam morala da mu dam sopstvenu knjigu.

Da li ste u liku Galena, oca glavne junakinje Arijadne, „pozajmili“ i elemente britanskih srednjovekovnih narodnih priča poput „Robina Huda“ i zašto?

Sigurno postoji malo Robina Huda u Galenu! Ali Galen pokazuje da ne možemo zataškati pogrešna dela. U nekom trenutku, uprkos našim najboljim namerama, sve se raspada kada svoj život zasnivamo na laži. Želela sam da Galen bude voljen. Ali sam takođe želela da čitaoci navijaju za njegovu promenu. Svojim izborima je naneo mnogo štete svojoj porodici. Morao je to da prizna.

U „Kradljivici iz Korinta“ otvarate više tema – položaj žene u tadašnjem antičkom grčkom društvu pod rimskom upravom, porodične odnose, stanje u Korintu, važnoj i bogatoj luci u kojoj se rađa i hrišćanstvo i gde je apostol Pavle na svom drugom misonarskom putovanju propovedao više od jedne godine. Kako ste i na osnovu čega rekonstrusali život tog prostora i vremena?

Kada pišete istorijske knjige, potrebno je da istražujete na nekoliko nivoa: kakav je bio svakodnevni život u to vreme, šta su ljudi jeli, kako su se oblačili, kakva je bila medicina? Drugi nivo je razumevanje društvenih i istorijskih događaja tog vremena. Pošto u svoje romane uključujem biblijske događaje i likove, morala sam da budem upoznata i sa Svetim pismom. Proučavam mnogo različitih knjiga i mapa. Ali radim i neke zabavne praktične stvari, poput recepata za kuvanje iz rimskog doba. Moj muž je moj dobrovoljni degustator za testiranje ovih recepata. Blagosloven bio!



Smatraju Vas piscem biblijskih romana. Da li je to poseban književni žanr i gde je njegovo mesto i uticaj danas na kraju prve četvrtine 21. veka kad se otvoreno govori o krizi hrišćanstva, posebno na Zapadu?

Ne smatram da je to poseban žanr. Smatram i osećam da pišem istorijsku fikciju smeštenu u biblijska vremena. Čitaoci mi kažu da u ovim knjigama pronalaze utehu, sigurnost i ohrabrenje. Neki, kojima je Biblija štura i, ponekad, nerazumljiva, ulaze u taj svet sa novom fascinacijom i željom za dubljim razumevanjem. Očigledno je da su ovo romani, a niti vere u ovim pričama pomažu nekim čitaocima da dožive dublje interesovanje za Boga i Bibliju.

Koliko u opisu susreta Korinćana sa hrišćanstvom ima i Vašeg ličnog iskustva, jer ste iz islama prešli u hrišćanstvo koje ste otkriti tokom školovanja u Velikoj Britaniji i SAD?

Moje iskustvo utiče na sve ove knjige donekle i ne samo u oblasti vere već u svakom aspektu priča. To važi za većinu autora. Ne možemo odvojiti sebe, svoju prošlost, istoriju, svoje bolove, svoje radosti i uverenja od priča koje pišemo. Mislim da je to razlog zbog i privlaće ljude. To je kao kad pronađete novog prijatelja koji vas razume. Nekoga ko govori jezikom vašeg srca i stavlja reči u vaša sopstvena osećanja.

Koliko poznajete hrišćansku zajednicu u zemlji kojoj ste rođeni i kako generalno gledate na položaj hrišćana u sukobu između muslimana i Jevreja na Bliskom istoku?

Hrišćanstvo doživljavam kroz malo drugačiju perspektivu. Za mene biti hrišćanin nije kulturna razlika. Nije stvar u nečijem poreklu, tradiciji ili porodici. Hrišćanstvo je veoma lični odnos sa Bogom, odnos koji biramo ili odbacujemo. Kao sledbenik Isusa Hrista, težim oproštaju u Božjoj snazi, jer ću u sopstvenoj snazi svaki put propasti. U tom smislu, isceljenje počinje u meni, kao pojedincu. Sedeći u svojoj kancelariji na drugoj strani sveta od nasilja i bola i dalje mogu da biram da li nosim taj rat, to generacijsko ropstvo mržnje u svom srcu ili mogu da nosim mir. To je izbor sa kojim se suočava svaka osoba u ovom sukobu. Ipak, duboko se nadam da ćemo videti bolje dane.

Kako gledate na ratne sukobe i sve što se događa na Bliskom istoku, gde ste rođeni?

Očigledno je da tragičan razvoj aktuelnih događaja na Bliskom istoku bolan. U poslednje vreme pišem romane usredsređene na persijsko doba Biblije, koji se fokusiraju na istorijske i biblijske likove poput Kira i Jestire. Nalazim da je lekovito podsećanje da je persijski kralj Kir oslobodio jevrejske zarobljenike iz Vavilona i dozvolio im da se vrate u svoju zemlju i slobodno obožavaju svog Boga. Nadam se da će prepričavanje ovih priča podsetiti čitaoce da su ovi narodi nekada živeli jedni pored drugih u miru i da su zbog toga bili jači.

Autor: Jelena Tasić
Izvor: Danas
Foto: Murphy Made