„
Ljudi na peronu pet“ je naslov najnovije knjige
Kler Puli, autorke koja me je pre dve godine oduševila romanom „
Beležnica neizgovorenog“. Čim sam dobila obaveštenje da je nova knjiga u prodaji, požurila sam da je naručim – i nisam se pokajala.
Junaci romana su ljudi koji svakodnevno putuju vozom koji saobraća između Hempton Korta i centralnog Londona. Čitaocu se predstavljaju postepeno, jedan za drugim, dok se u vožnji međusobno upoznaju, prevazilaze predrasude i saznaju više jedni o drugima, ali i o sebi samima. Tokom priče, oni će iskusiti ljubav, razočaranja, gubitak, zaštitu i podršku okoline, važne životne promene, a pokazaće se i da neki od njih nisu onakvi kakvim se na prvi pogled čine...
Veoma mi se dopalo kako nas Pulijeva upoznaje sa svakim od likova, predstavljajući ih ponaosob, ali i iz perspektive njihovih saputnika i preko nadimaka koje su pre upoznavanja dodelili jedni drugima. Svojevrsna okosnica grupe je Ajona, svima poznata po odeći živopisnih boja i beskompromisnom ponašanju, koju neki od putnika prepoznaju kao „Ludaču sa Psom“, neki kao „Damu Duginih Boja“, a neki opet kao „Damu s Čarobnom torbom“. I ostali likovi su podjednako zanimljivi i svako od njih se nalazi u specifičnoj životnoj situaciji. Ima tu i jedinstvenih životnih priča, i predstavnika različitih etničkih zajednica i likova različitih seksualnih orijentacija, a da to ni u jednom trenutku ne deluje isforsirano i veštački ubačeno. Dobrota i ljubaznost su kvaliteti koji najviše dolaze do izražaja. Svako od junaka ima svoju Ahilovu petu, ili bar ono što smatraju svojom slabošću, a za mene je posebno dirljiva bila priča o medicinskom tehničaru Sandžeju i njegovim napadima panike. (Upozorenje: u priči se pominju rak i Alchajmerova bolest, ali su svi detalji izneti sa puno pažnje i poštovanja, i nijednom od likova koje upoznajemo se neće desiti ništa strašno.)
Kler Puli se hvata ukoštac sa nekoliko ozbiljnih tema, kao što su seksističko maltretiranje u školi, toksična muževnost, starosna diskriminacija i prinudna kontrola, ali sve je, ponavljam, veoma prirodno utkano u priču. Sve pojedinačne priče dobijaju zadovoljavajuće razrešenje, a završetak romana zrači optimizmom i nadom.
Sve u svemu, „Ljudi na peronu pet“ je izuzetno pozitivno i opuštajuće štivo, koje ćete, ako ste imalo nalik meni, verovatno pročitati u jednom dahu. Topla preporuka!
Autor: Liz Dekster
Izvor: librofulltime.wordpress.com
Prevod: Jelena Tanasković