„Mnogo toga se promenilo, ali još živimo u muškom svetu. Muškarci i dalje imaju veću ekonomsku, političku i društvenu moć. Naravno, mnogo je bolje nego u vremenu opisanom u romanu '
Jedna nit', jer žene sada imaju pristup visokom obrazovanju i veći izbor karijera. Međutim, žena retko postane politički ili ekonomski lider. Osim toga, muškarci su, za isti posao, i dalje više plaćeni od nas. Prešle smo veliki put, ali nam ostaje još mnogo da pređemo do pune ravnopravnosti“, kaže, u ekskluzivnom intervjuu za Novosti, bestseler spisateljica Trejsi Ševalije (57), uoči svog dolaska u našu zemlju.
Britansko-američka hit autorka, koja je svetsku slavu stekla romanom „
Devojka sa bisernom minđušom“, biće 6. i 7. marta ekskluzivna gošća izadavačke kuće Laguna i Sajma knjiga u Novom Sadu. Tokom svog boravka u našoj zemlji Trejsi Ševalije će se družiti sa čitaocima i ujedno promovisati svoj poslednji roman „
Jedna nit“ (u izdanju Lagune i prevodu Nenada Dropulića).
U svom novom delu, Trejsi Ševalije se bavi sudbinom „prekobrojnih žena“ (
surplus women) u Britaniji, gotovo dva miliona njih koje su zbog velikog broja poginulih muškaraca ostajale same i neudate između dva svetska rata. Glavna junakinja „
Jedne niti“ Vajolet Spidvel je jedna od njih. Ali, umesto da ostane da brine o svojoj majci, što se od nje očekivalo, Vajolet je izabrala teži put, da se osamostali i pridružila se odabranoj grupi vezilja u uglednoj Vinčesterskoj opatiji.
„Neudate žene, većina njih, u to vreme nisu mogle da nađu posao na kojem bi zarađivale dovoljno za samostalni život, pa su zavisile od pomoći porodice. Najčešće su ostajale u porodičnom domu i kasnije brinule o svojim ostarelim roditeljima. Odlazeći od svoje majke i birajući nezavisnost, Vajolet je donela izuzetno hrabru odluku.“
Koliko su te žene uopšte imale mogućnosti?
Što se tiče nekog višeg obrazovanja i karijere, žene srednje klase tada nisu mogle mnogo da biraju. Mogle su da budu učiteljice, negovateljice ili sekretarice, i to je otprilike bilo sve. Pripadnice radničke klase radile su u fabrikama i prodavnicama, ali su na neki način, imale više slobode. Zato sam se okrenula kreativnim umetnostima da bih našla „posao“ za Vajolet, onaj u kome će moći da pronađe sebe, a to je bilo društvo vezilja.
Mnogi smatraju da su „prekobrojne žene“ bile veoma značajne za jačanje feminističkog pokreta u svetu. Slažete li se?
Bilo je mnogo generacija zaposlenih žena koje su uticale na feminizam. Na primer, tokom Prvog i Drugog svetskog rata žene su preuzele muške poslove, jer su muškarci morali da idu u rat. Svaki put kad bi se neki muškarac vratio i tražio svoje radno mesto žene su se teško odricale novostečene finansijske nezavisnosti ali i osećaja važnosti koji im je posao davao. Ta njihova borba je gotovo direktno dovela do toga da posle Prvog svetskog rata žene u Velikoj Britaniji dobiju pravo glasa. Postojao je odijum u javnosti prema „prekobrojnim ženama“, sam naziv je bio negativan i uvredljiv. Ali, mnoge od njih su naučile da se bore za sebe, a to je važna stvar.
Autor: Ana Popadić
Izvor: Novosti