Trijumf književnosti – održana promocija „Solunske 28 – O seksu, drogi i rokenrolu“

U prepunoj Velikoj sali SKC-a, 21. decembra održana je promocija završnog dela trilogije „Solunska 28 – О seksu, drogi i rokenrolu“ Dr Neleta Karajlića. Osim autora, o knjizi su govorili: Vule Žurić, urednik i pisac, i Branko Rosić, novinar i pisac.



Pre nego što je započeo izlaganje, Dr Nele je primetio da ga pogled na Veliku salu SKC-a podseća na koncert koji je na tom mestu imao pre 40 godina sa svojim rok bendom „Zabranjeno pušenje“.

„Mislio sam da je to bila zafrkancija, jer svirati u ono doba Jugoslavije u ovoj sali SKC-a bilo je nedostižno, praktično nemoguće, i sumnjali smo da je to istina. Tada je u SKC-u mogao da svira otprilike – niko – i samo Branimir Džoni Štulić“, rekao je Karajlić i otkrio da su dva puta svirali na tom mestu uspešno. Ali, kako je naveo, desila mu se jedna nezgoda i morao je da tokom svirke završi u hitnoj pomoći da mu ušivaju povređenu glavu.

„Bend ’Zabranjeno pušenje’ je svirao bez mene sigurno pola sata, i tada sam shvatio da je svako zamenljiv, makar to bio i frontmen benda“, izjavio je Karajlić.

On je čitaocima otkrio da mu je fenomen i istovremeno enigma bio period 80-ih godina, o kome su svi govorili kao da je „pravi raj na zemlji“ i da je neobjašnjivo šta se onda dogodilo.

Karajlić je ocenio da se tada desila „veoma dramatična decenija od smrti Josipa Broza Tita do jedne društvene, socijalne, ekonomske, državne krize“, što je dovelo „do tako užasnih ratova o kojima ne želim da razgovaram niti da ih se sećam“.

„Međutim, popularna kultura je tada ostavila dubokog traga, što traje i dan-danas. Zato tvrdim da se Jugoslavija uopšte nije raspala. Kako može da se raspadne čim moje koleginice, kao Aleksandra Prijović, pune velike Arene i dvorane u regionu. Svi oni slušaju istu muziku, gledaju iste filmove, tako da je nemoguće da je nema, Jugoslavija je spašena. Ona je samo administrativno podeljena, ima granica koje, da biste prešli, morate imati jednu knjižicu koja se zove pasoš“, smatra muzičar, književnik, glumac, scenarista, reditelj, kome je pravo ime Nenad Janković.

Takođe, Karajlić se osvrnuo na činjenicu da jedna mlada nova generacija, kao što je fenomen zvani Aleksandra Prijović, puni Arene i u Beogradu i Zagrebu, „Parni valjak“ slušamo i ovde i tamo, dok režiser Rajko Grlić u Srbiji ima gledanije filmove danas nego u rodnoj Hrvatskoj.

„Istina je ono šta mi napravimo. Prostor bivše Jugoslavije nam je svima i dalje blizak, kao da Jugoslavija i dalje postoji. Onda svi misle da ona formalno i pravno ne postoji, i biće u pravu ako tako kažu, ali smatram da je spašena jer se svi u njoj lepo razumemo“, zaključio je Dr Nele Karajlić.

Branko Rosić, pisac, novinar kulturne redakcije magazina Nedeljnik i nekada muzičar u pank-rok bendu „Urbana gerila“, istakao je da je u karijeri radio na desetine intervjua sa mnogim poznatim umetnicima, ali da je sa Neletom uvek bilo drugačije.

„U pola noći, u sobnim papučama ako treba, ja bih skočio da uradimo intervju, ako Nele u tom trenutku to poželi. Skoro smo snimali potkast, dogovorili smo sve i on taj dan me pita, 'je li to danas?'. Ali nije to pitao zato što je zaboravio, to se njemu ne dešava, nego jer je taj dan imao udes. Tako je Nele uvek u nekim zavojima, ili od saobraćajne nesreće, ili na koncertu pre 40 godina u SKC-u, ali je stigao i takav da snimi potkast“, otkrio je Branko Rosić i dodao da mu se divi što je toliko svestran u stvaralaštvu, „žestoki, ali ne štreberski radnik“.

Urednik knjige, pisac i scenarista Vule Žurić je naveo da je upoznao Neleta na Mundijalu u Južnoj Africi, ali da ih je, pored fudbala i svetskog prvenstva, najviše spojila književnost, jer su obilazili i uzvraćali promocije jedan drugome.

Žurić je otkrio da je iste večeri bio na promociji knjige scenarija TV serija i filmova dramaturga Slobodana Stojanovića, te da mu je velika čast što iste noći govori o dva velikana.

„Neko je dobio sedmicu na lotu, a neko kao ja je dobio privilegiju i zadovoljstvo da sarađuje sa Neletom, zbog čega sam jako srećan“, naglasio je urednik trilogije Vule Žurić.

Tada se u priču umešao Karajlić i otkrio kako „Vule uopšte nije ovako fin i ljubazan urednik kao sada dok ga slušam, jer kada sam mu slao stranice rukopisa, on mi je stalno vraćao, mnoge redove mi samo precrtao i napisao, ’ovo ne može’ ili ’e, ovo nikako ne može’“.

Žurić je ocenio da finalni deo trilogije ujedno predstavlja zatvaranje jednog kruga, „ali ni tu nije kraj njegove kreativnosti, jer kada nema pisanja, tu je Neletu muzika, a kada nema koncerata, onda je tu galerija ’Sanjaj’ u centru Beograda“, koju vodi sa svojom ženom.

„Kod Neleta vlada posvećenost i ozbiljnost, predanost i ogromna želja za stvaranjem, to je moranje da se uvek daje sve od sebe. Usvajao je sve veštine zanata. Sa njim je diskusija uvek bogata, time je pisac pronalazio sebe kroz sopstveni književni izraz“, rekao je Žurić i dodao da je Nele čovek koji živi za izazov.

Na kraju večeri Dr Nele Karajlić je konstatovao da će se u pisanju okrenuti drugim temama u književnosti, ne više oko adrese Solunske 28, koja je originalno bila u formi scenarija za televizijsku seriju sa rediteljem Miloradom Milinkovićem.
Kako je rekao, napraviće pauzu od pisanja i posvetiti se muzici i koncertima, tako da je sa svojim bendom „Osiromašeni uranijum“ održao mini-svirku.


Na repertoaru su se našle pesme sarajevskog rok benda „Zabranjeno pušenje“, kao uspomena na koncert pre 40 godina u SKC-u: „Neću da budem Švabo u dotiranom filmu“, „Šeki is on the road again“, ali i kasnije faze: „Ženi nam se Vukota“ za film Emira Kusturice „Crna mačka, beli mačor“, uz pank pesmu „Proces“ benda „Urbana gerila“.