Kejleb Kar je, između ostalog, istoričar i biograf koji ima sposobnost da napiše monografiju koja se čita kao avanturistička priča. Zato i nije neko iznenađenje što je njegova knjiga „Alijenista“ roman koji koristi istoriju na pravi način kako bi nam ispričao priču o serijskom ubici iz 19. veka.
Radnja „Alijeniste“ je smeštena u Njujork 1896. godine, kada je ranjiva metropola uspaničena zbog ubice koji lovi „dečake kurve“, mameći svoje žrtve iz bordela i ostavljajući za sobom njihova okrutno iskasapljena tela.
Ispod bogate istorijske postavke, Karov roman je na momente brutalna detektivska priča koja ostavlja bez daha i koja nas vodi kroz ozloglašene ulice i sjajne rezidencije u potrazi za svirepim ubicom.
„Požuri ili će neko dete umreti!“ progovara glas iz malog mozga Džona Sajlera Mura kriminalističkog reportera koji je ujedno i narator priče. „Posle prvih nekoliko dana takvog tempa umalo sam poludeo – proučavanje i proveravanje stanja u kome su zatečeni pojedini leševi, izvlačenje obrazaca iz obe grupe uz istovremeno rvanje s tekstovima…“
Alijenista je, prema upotrebi reči u 19. veku, osoba za koju bismo danas rekli da je psihijatar ili psiholog – te je alijenista u ovoj Karovoj knjizi nezaboravni Laslo Krajzler, nadareni, ali problematični doktor, čija upotreba psihološke teorije u potrazi za ubicom, postaje velika opsesija.
Krajlzer, psihijatrijski Šerlok Holms, sastavlja staru (ali sasvim politički ispravnu) verziju A tima da mu pomogne u indentifikovanju i pronalaženju ubice. Tu je Mur, naravno, ali i Afroamerikanac po imenu Sajrus, bivši pijanista u javnoj kući i reformisani ubica policajaca; par komičnih policajaca Jevreja koji su predstavljeni kao Rozenkranc i Gildenstern njujorške policije, ali su takođe i majstori u svemu što rade, počevši od anatomije pa do analize rukopisa; i sekretarica Sara, koja se izjašnjava kao policijski detektiv – i deluje da se pojavljuje uvek kada se njen mozak i njen pištolj najviše traže.
Kar uspeva da dekoriše svoju priču pojavljivanjem mnogih istorijskih poznatih ličnosti, uključujući Teodora Ruzvelta („To je ono što ja volim – naučni pristup!“), Dž.P. Morgana, Vilijama Džejmsa, Linkolna Stefensa i Antonija Komstoka, kojima je data takva uloga da istraživanje ubistva postave kao fokusnu tačku politike, rivalstva među bandama i društvenih nemira u Njujorku na rubu 20. veka.
„A onaj čovek neka i dalje ubija“, kroz plač govori Krajzler u jednom trenutku, kada se nadbiskupi, tajkuni i mafijaši udruže da zataškaju njegovu istragu jer se svi oni boje uznemirujućih društvenih i političkih posledica njegovih psiholoških teorija. „To ionako žele. On je deo njihovog poretka, njihovog voljenog društvenog poretka – bez takvih stvorova nemaju žrtvene jarce za svoju sopstvenu bednu brutalnost!“
Još važnije za ovaj roman je, međutim, Karova izvanredna upotreba ulica Njujorka kao pozornice na kojoj se odigrava njegova priča zločina i kazne. Njujork je na ovoj prekretnici vekova prikazan kroz sjajne i zanimljive detalje – Kar nam prikazuje ne samo sjaj i blistavost noći u operi ili ponoćnu večeru u Delmoniku, nego i uvid u debelo siromaštvo i horor duševnih bolnica dostojan srednjovekovnih muka.
U stvari, veći deo priče se odigrava u javnim kućama, gde desetogodišnje dečake oblače kao devojčice i nude ih kao igračke muškarcima sa posebno uvrnutim seksualnim požudama. A detalji kako ovi dečaci žive – i, posebno, kako umiru od ruke misterioznog ubice – su tako precizni, tako bizarni, da su određeni delovi strašni, a veoma često i odvratni.
Ipak, Kar uspeva da probudi naše velike simpatije prema mladim žrtvama serijskog ubice, kao i prema neustrašivom timu samozvanih detektiva koji ga jure i teško da možemo da ostavimo knjigu po strani dok ne saznamo da li je ubica ili alijenista onaj koji pobeđuje.
Ovo je visokokvalitetan triler koji će vas držati u neizvesnosti do kraja.
Izvor: articles.latimes.com
Prevod: Dragan Matković