U okviru proslave velikog jubileja – 150 godina od otvaranja prvog čitališta u Aranđelovcu, Narodna biblioteka „Sveti Sava“ organizovala je predstavljanje knjige „Pre nego što bude kasno“ Dušana Miklje. Ovaj geopolitički triler o korporacijskoj kontroli sveta izašao je u okviru beogradske Izdavačke kuće Laguna. Spada u upozoravajuću vrstu književnosti i govori o korporativnom kapitalizmu i njegovim destruktivnim posledicama. Na sveobuhvatan način razotkriva mehanizme gospodara sveta koji nastoje da se domognu svih planetarnih materijalnih izvora i da ovladaju umom i bićem čoveka. Miklja je pojasnio da je roman mešavina fikcije i stvarnosti, postojećih i izmišljenih ličnosti i da je napisan u formi trilera kako bi izbegao formu esejističke zbirke tekstova. Glavni junak, njujorški novinar Hugo Vulf je zapravo Jugo Vuk koji otkriva mehanizme koji upravljaju današnjim svetom.
„Preostalo je malo vremena da se ljudi izbore za pristojno čovečanstvo u kojem nam neće pretiti status robova, a tu borbu bi mogli da izvedu pobunjenici savesti. Njih prepoznajemo po borbi za neki bolji svet kao što su Džulijan Asanž, Noam Čomski, Varufakis, Margaret Atvud“, ističe Miklja. Na pitanje ko bi mogao da bude spiritus movens u ovom trenutku koji bi izneo takvu vrstu borbe s obzirom na to da se levica utopila u eri globalizma, autor odgovara da ima nade i da bi to mogli biti malobrojni intelektualci i ljudi od uma, koji će morati da ukažu na to da nam ne preti nikakva ideologija, već je reč o ljudskom opstanku, podsećajući na iskušenja iz prošlosti, a to je da je i hrišćanstvo u početku bilo više sekta u katakombama, dok je danas vodeća religija. Čovek je u ovom slučaju važan i kao svedok jer bi u suprotnom, Zemlja bila samo jedna hladna i pusta planeta, objasio je autor. Miklja je izrazio svoje uzbuđenje što je bio počastvovan da bude gost u okviru proslave velikog jubileja Biblioteke ističući da je živeo i putovao po mnogim zemljama koje su znatno mlađe od najstarije aranđelovačke kulturne ustanove i da je jedino kultura ta koja ostaje kao svedok i najznamenitije svojstvo svake zemlje. Ovom prilikom, Miklja je najavio i svoju novu knjigu o trgovcima oružja obećavajući će biti još verodostojnija od prethodne.
Stvaralaštvo i životno iskustvo Dušana Miklje izazvalo je interesovanje aranđelovačke publike. Brojna živopisna Mikljina putovanja nametnula su i pitanja. Čovek koji se popeo na vrh Kilimandžara, ispričao je i nekoliko anegdota, naglašavajući da ukoliko čovek više saznaje, to je nepristrasniji u ocenama. Danas se često susrećemo sa isključivim ljudima, koji ne poznaju drugačiji svet, pa je zbog političke kulture i društvenog izbora poželjno da svi imamo širinu, rekao je autor. Od ličnosti koje su ostavile najveći utisak na njega izdvojio je nekadašnjeg italijanskog predsednika Sandra Pertinija, čuvenog lovca na naciste Simona Vizentala i angolskog predsednika, pesnika i revolucionara Agostinja Neta. Ovom prilikom bilo je reči i o autobiografiji „Miris lošeg duvana“ (2014), istinitim pričama o vlasti i podaništvu „Hronika nastranosti“ i romanu „Njujork, Beograd“ koji je i ekranizovan.
Dušan Miklja rođen je 1934. godine u Beogradu, gde se i školovao. Diplomirao je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu. U životu se najviše bavio rečima kao profesor, prevodilac, novinar i pisac. Mnogo je putovao i boravio u više od devedeset zemalja na svih pet kontinenata. Bio je pripadnik međunarodnih snaga koje su čuvale mir na Sinaju. Izveštavao je kao stalni dopisnik Tanjuga iz Najrobija, Adis Abebe, Rima, Njujorka i Brisela. Kao ratni dopisnik zabeležio je dramatične istorijske događaje iz Afrike. Lično je poznavao mnoge državnike, ali i gerilske vođe. Bio je i kolumnista dnevnog lista „Blic“. Autor je zbirki priča, romana, putopisno-esejističke proze, publicističkih dela, istorijskih hronika i radio-drama. Bavi se i prevođenjem. Živi i radi u Beogradu kao nezavisni novinar i pisac.
Autor: Vesna Proković