U okviru manifestacije Dečji dani kulture održana je promocija knjiga „
Rečnik slovenske mitologije“ i „
Rečnik srpskih mitoloških bića“ Tamare Lujak. O ovim čarobnim knjigama o pojavama i likovima iz paganskih vremena govorili su, pored autorke, pesnikinja Nataša Stanić i urednik Male Lagune Zoran Penevski.
Zašto su ovi rečnici nezaobilazan uvod u maštanje, na početku nam je objasnio urednik Zoran Penevski.
„Imamo relativno malo knjiga koje se bave slovenskom mitologijom, a pogotovo je opskuran broj autorskih knjiga. Ideja je bila da još jednom pokušamo da obnovimo interesovanje za mitološka bića, ali na nov, originalan način. Izbor je pao na Tamaru Lujak zato što sam bio fasciniran njenim radom na ’Rečniku straha’ i znao sam da se inače bavi ovim temama, pa sam želeo da ona sama prevede rečničku građu. Umesto uobičajenog rečnika koji bi sadržao pojmove i puko opisivanje, a pošto pokušavamo da se pre svega obratimo mladim čitaocima, želeli smo da sve podatke koji bi se našli u rečniku stavimo u funkciju priče i predstavimo na živ način. To je najteži mogući put. U sledećem koraku zamislili smo da to bude i vizualno drugačije, pa je došao red na Maricu Kicušić, koja jedina zna da sačuva nešto od one iskonske snage, stare energije koja je postojala u vreme nastanka ovih mitova. Ove knjige su i tehnički jedinstvene, jer su rađene samo u dve boje. Imajući sve ovo u vidu, ove knjige će imati lepu budućnost.“
Nataša Stanić je čitanju ove knjige prišla i sa umetničke strane, kao pesnikinja, i sa naučne strane, kao doktor fizike i predavač u Planetarijumu, ali, pre svega, kao nastavnik fizike u Osnovnoj školi „Sveti Sava“, što je trenutno njena najvažnija uloga.
„Mi u astrofizici bavimo se nastajanjem svega, a u ovoj knjizi postoji mnogo divnih priča o nastajanju. Rad Tamare Lujak pratim od zbirki ’Korenje neba’ i ’Priče sa oblaka’, koje su govorile o nastanku oblaka, magle, noći, kiše, zvezda, svemira, što je mene kao astronoma privuklo. Zatim je nastala zbirka ’Rečnik straha’, koja me je poprilično uplašila, ali ove knjige izviru kao nova svetlost – ukidaju predrasude, prikazuju borbu protiv zla i poručuju nam da ćemo sve u životu pobediti ako naučimo kako da se suočimo sa strahom. Poznato je da čovek napreduje koliko nadvladava i osvaja svoju okolinu i stiče moć nad njom, a to se ni za ovaj vek, kao ni za budućnost opstanka civilizacije ne može reći. Ove knjige nas vraćaju u pamet i podsećaju da ne možemo vladati prirodom, da možemo samo da joj se prilagodimo i da je volimo. Definiciju napretka 21. veka Tamara je divno iznela kroz književnost i svoju kompletnu ekološku svest, a ona glasi: Ako pomognemo prirodi da preživi, tako ćemo jedino i mi preživeti.“
Tamara Lujak je priznala da je rad na knjigama dugo trajao, jer borba sa mitološkim bićima uopšte nije bila jednostavna.
„Prilično su se migoljili, imali su sopstvenu volju i terali me da je poštujem. Tako da su priče nastajale iz nekoliko ruku. Trudila sam se da deci približim domaću i slovensku mitologiju, i u toj borbi da na što jednostavniji način ispričam priče i legende koje su se našle u ovom rečniku. Priče su morale da budu što svedenije“, rekla je autorka. „Osnovni problem sa srpskom, odnosno slovenskom mitologijom jeste nepostojanje panteona kakav postoji u grčkoj i rimskoj mitologiji, gde se tačno zna koje je božanstvo kome šta, ko je gde rođen, kako je nastao. Toga u slovenskoj mitologiji nema. Poznata su nam, recimo, samo imena kao što su Belobog i Crnobog, i to prvenstveno kao toponimi, a daleko manje kao bogovi u domaćoj mitologiji. S te strane mi je bilo interesantno i izazov da te bogove zapravo oživim, a s druge strane je nastao problem granice moje mašte i dokle sa njom smem da idem. Držala sam se zadatih okvira, poštovala svet grčke i rimske mitologije i odlučila da to bude granica preko koje ne bih prelazila. Naravno, da bi rečnici bili interesantniji mlađem svetu, jer su prvenstveno namenjeni njima, neke su priče pisane na savremen način. To su, dakle, prave priče a ne legende, pa u njima ima i fantastičnih i naučnofantastičnih elemenata. Tražila sam način da aktualizujem mitove i da dokažem da oni žive i danas, da mogu da se ispričaju na nov i zanimljiv način i da kroz pričanje u novom ruhu zapravo iznesem iste istine i prikažem svet onakvim kakav je bio i kakav danas jeste. Mitovi i legende su naše najstarije i najozbiljnije oružje koje je čovek sam sebi stavio u ruke.“
Knjige možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.