U tehnološki naprednom društvu kome još trebaju knjigoljupci?

U svetu prepunom virtualne realnosti, vizuelnih stimulacija, novih tehnologija i instant zadovoljstava, čitanje crno belih knjiga deluje arhaično i čak nepotrebno.



Zašto provesti sate dekodirajući reči kada se možete prepustiti instant iskustvu?

Zašto biste pokušali da rešavate zagonetku zapleta kada odgovor i kratko objašnjenje možete pronaći na Guglu za svega nekoliko minuta?

Zašto čitati knjigu kada jednostavno možete pogledati film?

Svakako da mogu sada citirati naučnike kako bih podržala činjenicu da svako od nas treba da probudi unutrašnjeg knjiškog moljca u sebi. Statistike o rečniku, osnovnim veštinama komunikacije i pismenosti se naširoko mogu pronaći na netu. Nauka nam pokazuje da čitanje zarad zadovoljstva ima pozitivan uticaj na obrazovanje, pa čak i psihičko zdravlje.

Ipak, kao istinski ljubitelj knjige, verujem da dobrobiti čitanja prevazilaze hladne činjenice koje nude studije i statistike. Postoji nivo koristi koji se ne može lako definisati rečima. Na neki način, potrebno je da i sami budete knjiški moljac kako biste razumeli koliko snažan uticaj književnost ima na psihu, duh i čitavo iskustvo.



Prava vrednost čitanja

Za mene, čitanje predstavlja odvajanje od ludog sveta u kojem živimo i uranjanje u svet koji retko posećujem: svoj sopstveni.

Kada sedim na tremu samo sa naočarima, limunadom i knjigom u rukama, to je trenutak kada osećam najveći mir. Daleko od pritiska društva, odnosa, poslovnih ciljeva i neprestane potrebe da isplaniram svoj život, tada imam mogućnost da pobegnem u svet drugih. U toj oazi koja je svakom dostupna mogu da preispitam svoje poglede na život, da otkrivam ko sam na najdubljem i najčistijem nivou.

Deluje paradoksalno da čitajući tuđu priču, ponekad potpuno izmišljenu, osoba može doživeti prosvetljenje o tome ko je. Ali kroz priču neke druge osobe čovek može da istraži aspekte života kojih se inače ne dotiče.

Čitanje mi omogućava da svet posatram iz druge dve perspektive – iz prvobitne virtualne realnosti, može se reći. Autor i lik u knjizi mi pokazuju različite poglede na svet, različite postavke i ponekad potpuno drugačija životna iskustva. Na nekoliko sati utonem u život posmatran iz drugog ugla i shvatam ga na svoj način.

Imam mogućnost da sama donosim sudove bez interneta ili društva koji mi govore u šta da verujem. Dobijam priliku da isprobam ruho neke nove ličnosti i vidim na koji način je ona povezana sa mnom.

A najviše od svega, kroz vreme provedeno u knjigama dobijam podsetnik da u ovom ružnom svetu ispunjenom mržnjom još uvek postoji nada. Naravno, nisu sve knjige ružičaste. Oplakala sam mnoge nepravde u društveno značajnim knjigama poput „Ubiti pticu rugalicu“. Istražila sam manijaklne, ali i ljudske misli o ubistvu kroz „Zločin i kaznu“. Uplašio me je naizgled lak način na koji se moć može iskvariti i zloupotrebiti kroz knjige kakve su „1984“ i „Sluškinjina priča“. Preplakala sam emocionalnu tragediju u „Dok nisam srela tebe“. Na kraju krajeva, ne garantuju sve knjige srećan završetak.

Ukratko, kroz knjige sam prošla kroz mnoge stvari koje izazivaju strah, bes i čak frustraciju koje su mi pomogle da budem svesnija elemenata straha, besa i frustracija u sopstvenom svetu.

Književnost je prepuna teških priča o životu što mnogi koriste kao argument za izbegavanje čitanja. Ipak, mislim da postoji uteha u tome da znate da životna priča ne mora biti savršeno radosna da bi bila vredna i da svaka ljudska emocija ima vrednost. Takođe mislim da postoji nada u razumevanju emocija koje prate nepravde našeg sveta. Književnost je u stanju da otkrije teške istine o našem svetu i stvori emotivnu povezanost koja nas navodi da se podignemo i uradimo nešto po tom pitanju. Književnost nam pripoveda emotivne priče koje je ponekad potrebno da čujemo.



Da, društvu su potrebni ljubitelji knjiga

Biti knjiški moljac je predivna stvar i za mene predstavlja esencijalni aspekt ljudskog iskustva.

Lepota je u tome što znam da na svom putovanju nisam usamljena, da je spektar ljudskih emocija širok i raznovrstan. Moć je u činjenici da iako ih možda neću sve iskusiti u „stvarnom“ svetu, moći ću to da uradim kroz književnost.

Kakva god književnost bila, uči nas snazi ljudskih emocija, sličnostima u našim problemima i lepoti ljudskog postojanja. I ono najvažnije ‒ uči nas da slušamo sopstveni glas i donosimo odluke po pitanju života i nepravdi.

Postoji posebna vrsta mudrosti koja se stiče proživljavanjem ljudskih emocija i života kroz oči drugog bića. To je nešto što vesti, mediji, društvo, pa čak i društvene mreže, ne mogu da nas nauče u potpunosti. Tako da u tehnološki naprednom svetu, mislim da svako od nas treba da otkrije unutrašnjeg knjiškog moljca kako bismo ostvarili povezanost koja nije baš na ceni u ovo naše moderno vreme – na emocionalno osnaženom i samosvesnom nivou.

Izvor: huffingtonpost.com
Prevod: Dragan Matković