„Ubistvo kralja Tutankamona“ Džejmsa Patersona

Jedan od najvećih američkih majstora detektivskih romana Džejms Paterson potpisao je sa saradnikom Martinom Dugardom neobičnu knjigu " Ubistvo kralja Tutankamona -zavera da se ubije dečak kralj" koju je objavila "Laguna".

Autor čiji su krimići prodati u celome svetu u tiražu većem od 170.000.000 primeraka, i ubraja se među najplodnije pisce hitova svih vremena, "otac" sjajnog detektiva Aleksa Krosa čije su avanture već doživele više ekranizacija i proslavile Morgana Frimena u tom liku, pokazao je da ne odustaje od istraživanja i tema i književne forme.

Ne krijući da uporedo radi na nekoliko novih knjiga, Patersonu je vest, objavljena pre dve godine, da deo blaga egipatskog faraona Tutankamona ponovo kreće na jednu od svojih svetskih turneja (da Egiptu dovede nove turiste i strane fondove za dalja istraživanja) dala ideju da se pozabavi uzrokom prerane smrti kralja-dečaka pokojnog već više od tri milenijuma.

Kao visoki profesionalac koji za svaku knjigu pomno istražuje svaki i najmanji detalj koji mu je potreban da bi "sklopio" neku od policijskih istraga koju vode njegoivi junaci Paterson je angažovao Dugarda da sa njime prikupi sve postojeće informacije o vladavini Tutankamona o periodu vladavine 18. dinasije, ali i o celoj istoriji drevnog Egipta i životu njegovih stanovnika.

Obojica su, kako piše u belešci autora prikupili obimnu građu, Dugard je obišao lokalitete gde se "drama" odvijala. Paterson je prošao kroz gomile knjiga i svega što je našao na internetu, a do najsitnijih detalja se upoznao sa životom i radom Haurda Kartera, egiptologa koji je višedecenijsku karijeru krunisao otkrićem neopljačkane grobnice Tutankamona.

Paterson je bio iznenađen koliko je još uvek nepoznatih podataka o drevnom Egiptu uporkos činjenici da se tom civilizacijom naučnici bave stolećima. On i Dugard su odlučili da se drže samo činjenica i da na njima grade svoju verziju događaja koji su prethodili Tutankamonovoj smrti da bi došli do zaključka da je on bio ubijen i naveli moguće krivce.

Umesto da napiše klasični istorijski roman Paterson se opredelio za izuzetno zanimljiv i neobičan način pripovedanja jer uporedo sa rekonstrukcijom Tutankamonovog života teče opis njegovog rada na ovoj knjizi kao i skoro publicistički verna priča o naučniku egietologu Karteru i njegovom radu za koju se oslanjao na dnevničkim beleškama istraživača i njegovih savremenika.

Sva tri toka se smenjuju iz poglavlja u poglavlje tako da se čitaocu nudi mogućnost da prati zbivanja od pre 3000 godina, ali i svaku etapu u Karterovim istraživanjima u Egiptu od 1891. godine do njegove smrti u Londonu 1939. godine.

Paterson je, nesumnjivo, ovom knjigom pokazao da ume da iznenadi, na najbolji način, sve svoje verne čitaoce, ali i one koje je privukao intrigantan naslov.

Tutankamonovo ime je magnet veći od svih drugih imena vladara drevnog Egipta pre svega zato što je to, za sada, jedina grobnica u kojoj je nađeno basnoslovno blago iako se radilo o dečaku koji je imao 18 godina kada je umro, bez obzira da li je to bila posledica povrede, kako još uvek misle forenzičari, ili je ubijen kako sada tvrdi Paterson.)

Vera Kondev, TANJUG