Razgovor sa Ričardom Mansonom, piscem i jednim od direktora američkog Fonda za zaštitu životne sredine, o njegovom novom delu „Tesla: pronalazač modernog“.
Zapitate li običnog čoveka na ulici da vam navede ime nekog poznatog izumitelja, najverovatnije ćete dobiti odgovor „Tomas Edison“, iako je, po Vašim rečima, upravo Nikola Tesla bio taj koji je predvideo sve ono što definiše moderno doba: mobilne telefone, radare, lasersko oružje, veštačku inteligenciju, internet, faks mašine, avione koje lete vertikalno. Citirate osobu koja je, govoreći pred najvećim skupom inženjera, još 1917. tvrdila kako bi, da nema Tesle, „točkovi industrije prestali da se okreću, električni automobili i vozovi stali, gradovi ostali u mraku, mlinovi zamrli.“ Da li je Tesla zaista zaboravljen?
Tesla nikada nije zaboravljen, ali mu nikada nije ukazano poštovanje koje je zaslužio. Tesla je pobedio u „ratu struja“, izumeo električni motor i daljinsko prenošenje električne energije, ali Tomas Edison je postao slavan. Vrhovni sud SAD je doneo odluku da su Teslini patenti prvi opisali radio transmisiju, ali Markoni je poznatiji. To je delom rezultat činjenice da je Edison razvio proizvode poput sijalice i fonografa, koje potrošači mogu dodirnuti i razumeti, dok Teslini izumi – poput naizmenične struje, koja je osnova funkcionisanja društva – nisu opipljive prirode.
Šta Vas je podstaklo da pišete o Tesli? Da li ste otkrili nešto interesantno tokom tog procesa? U čemu smo u pravu, a u čemu grešimo kada danas govorimo o njemu?
Kao i većina ljudi, znao sam tek poneki podatak o Tesli. Njegova ličnost me je fascinirala i poželeo sam da saznam više. Iznenadilo me je to što je ovaj naučnik bio više od onoga što jedan od biografa naziva „supernovom u galaksiji ljudske rase“. Električni motori, roboti, daljinski upravljači i radio su, bez sumnje, neverovatna dostignuća, ali ovaj pronalazač je bio i nesvakidašnje šarmantno ljudsko biće. Iako je bio najsrećniji kada je mogao da se osami u svojoj laboratoriji, Tesla je takođe uživao u društvu prijatelja i bio poznat kao izuzetno zanimljiv sagovornik. Jedan novinar je zapisao: „Tesline svetle oči su blistale dok je govorio o svom poslu. On je jedan od onih ljudi koji vas očaraju svojim rečima i tu više nema bekstva.“
Jedan od Edisonovih najbližih savetnika ga je pozvao u Njujork, ali njegovi prvi utisci nisu bili najbolji. Zašto? I zašto je ostao? Da li bi postigao uspeh na nekom drugom mestu?
Tesla je bio uglađeni Evropljanin koji je prvo stigao u Kasl Klinton, sumornu staru tvrđavu koja je bila prethodnik imigracionog odeljenja na ostrvu Elis, a zatim u Njujork, koji je osamdesetih godina 19. veka bio prenatrpan grad, bez trunke elegancije. On je ipak prepoznao ekonomski potencijal te metropole, u kojoj je sve vrvelo od imigranata, preduzetnika i finansijera. Bilo je to pravo mesto za jednog izumitelja.
Šta su bile osnovne razlike između Tesle i Edisona u „Ratu struja“?
Rat se, navodno, vodio zbog neslaganja u tome koji je vid prenosa električne energije efikasniji, ali bio je i odraz različitih stavova dvojice naučnika o budućnosti ove vrste energije. Edison je bio uveren da će električna energija ostati luksuzni proizvod, namenjen dobrostojećim građanima, koji bi mogli da priušte male kućne generatore. Teslina vizija bila je daleko demokratičnija. Zamišljao je centralizovane elektrane koje bi slale elektricitet i do najudaljenijih ljudskih naseobina, što je bilo izvodljivo isključivo upotrebom naizmenične struje. „Rat“ je postao naročito prljav kada je Edison, pokušavajući da zaštiti svoju investiciju u jednosmernu struju, ubio nekoliko životinja naizmeničnom strujom visokog napona. Međutim, Tesla je u partnerstvu sa Džordžom Vestinghausom uspeo da dokaže da je naizmenična struja superiornija u svakom pogledu.
Možete li nam reći nešto o događajima koji su obeležili Teslin život u Njujorku?
Na Menhetn je stigao sa samo četiri centa u džepu. Kod Edisona je zarađivao pristojnu platu, ali je napustio kompaniju kada je „Čarobnjak iz Menlo Parka“ odbio da mu isplati obećani bonus za utrostručenje produktivnosti dinama. Osnovao je sopstvenu kompaniju, ali investitori su ga prevarili i bio je primoran da godinu dana radi kao fizički radnik, za platu od dva dolara dnevno. Kada je konačno prodao patente svog električnog motora Džordžu Vestinghausu, preselio se u hotel „Valdorf Astorija“, i počeo da se hrani kod „Delmonika“. Pred kraj života, kada se njegova velika investicija u bežični prenos električne energije nije isplatila, proglasio je bankrot i živeo usamljenički u hotelu „Njujorker“.
Kakve uslove Njujork pruža danas ljudima sličnim Tesli?
Tesla je bio primer radoznalog izumitelja idealiste. Današnje inovacije obično su proizvod timskog rada u državnim laboratorijama, na univerzitetima ili u istraživačkim centrima korporacija, i uglavnom su motivisane profitom. I Edison je razvijao nove proizvode kako bi zaradio novac, dok je Tesla – i pored toga što je uživao u raskošnim obrocima kod „Delmonika“ i elegantnom apartmanu u „Valdorf Astoriji“ – verovao da tehnologija prevazilazi granice tržišta i da pronalasci ne bi trebalo da su vezani za finansije. Pisao je: „Ono što me vodi u svemu je želja da ukrotim sile prirode za dobrobit čovečanstva.“ Po mom mišljenju, Njujork i drugi gradovi bi trebalo da usvoje Teslin nesebični, nekonvencionalni način razmišljanja ako planiraju da se prihvate rešavanja problema poput klimatskih promena, sve većeg siromaštva i sl.
Nema sumnje da je Tesla ciljao visoko, možda više od bilo kog naučnika u istoriji. Neumorno je radio na ideji da svima omogući besplatan pristup električnoj energiji i stvori mašnine koje će nas osloboditi svakodnevnih muka i napora. Dokazao je da stvaranje kao takvo može biti najvažnija stvar u nečijem životu. Čovečanstvo mu duguje najdublju zahvalnost.
Autor: Piter Kristijan Ajgner
Izvor: gothamcenter.org
Prevela: Jelena Tanasković