U Nemačkoj će 8. oktobra 2015. godine premijerno biti prikazan film „Er ist wieder da“, rađen po romanu Timura Vermesa.
U romanu „Opet on“ (u prevodu na srpski jezik), koji se u Srbiji pojavio u izdanju Lagune, Adolf Hitler se budi 2011. godine u Berlinu. Videvši da Berlin još postoji, Vermesov Hitler je šokiran. Na kraju krajeva, u poslednjim danima života provedenim u bunkeru dao je instrukcije da se sve uništi:
„Ne samo zgrade, već i vrata. I kvake na vratima. I šrafovi, ali ne samo oni dugački. Šrafove treba odšrafiti, a zatim nemilosrdno iskriviti. Vrata treba samleti tako da od njih ostane samo strugotina. A onda spaliti.“
Na osnovu ovakvog početka teško biste pomislili da je reč o romanu o kome njegovi ljubitelji kažu da je „urnebesan“ i „da pukneš od smeha“.
Radnja je jednostavna: pošto su televizijski producenti, koji tragaju za sledećom senzacijom u domenu stend-ap komedije, od pravog Hitlera pomislili da je Hitlerov imitator, nacistički lider se vraća na scenu zahvaljujući svom neumornom populizmu. Namrgođenog šarma, on se sprijateljuje sa sekretaricom Jevrejkom, prihvata duh vremena sa svojim vegetarijanstvom i daje uputstva za osvajanje žena („Ženska srca su kao bitke. Ne možete ih dobiti ako oklevate“).
Knjiga koja prati uspon probuđenog Hitlera do TV zvezde oborila je rekord Dena Brauna na spisku najčitanijih knjiga u Nemačkoj. Do sada je prodato 1,3 miliona primeraka, a roman će biti preveden na 35 svetskih jezika.
Uspeh romana je više nego iznenađujući s obzirom na činjenicu da je napisan nepovezanim stilom pravog Hitlerovog autobiografskog manifesta „Moja borba“, koji je zabranjen u Nemačkoj, baš kao i nacistički simboli poput kukastog krsta.
Teško je oteti se utisku da je Tumur Vermes igrao na kartu šoka – počev od upečatljive prednje korice, koja je bezmalo potpuno bela, ali sa jasno prepoznatljivim Hitlerovim razdeljkom sa strane i brkovima, pa sve do prvobitne cene od 19,33 evra (koja asocira na godinu Hitlerovog dolaska na vlast).
„Ono što me najviše nervira kod ovih jutarnjih tipova je njihovo užasavajuće dobro raspoloženje, kao da su se probudili još pre tri sata i već osvojili Francusku“, gunđa Hitler u knjizi.
U drugom delu, on poredi čoveka koji koristi aparat za čišćenje lišća sa SS-ovcima koji slušaju naređenja: „Šta da radimo sa svim tim Jevrejima? Ovo više nema smisla; isporučuju se brže nego što mi možemo da ih utovarimo u gasne komore!“
Većina nemačkih kritičara u početku je ignorisala knjigu, a one retke kritike su bile različite. Levo orijentisani Tagescajtung opisao je tekst kao „smrtno dosadan“, a Zidojče cajtung navodi da „autor prečesto opisuje Hitlera kao smešnog matorog momka, sa krajnjim ishodom da stvari deluju bezopasnije nego što zapravo jesu“.
Timur Vermes, 46-godišnji bivši novinar i pisac pod pseudonimom, rekao je da je time što je odbio da prikaže Hitlera kao monstruma naterao čitaoce da razmisle zašto mu je toliko ljudi pružilo podršku i da li bi možda i oni sada učinili isto.
„Za uspeh knjige delom je zaslužna iznenađujuća činjenica da na izvestan način uočavate privlačnost“, izjavio je on za Štutgarter nahrihten.
„Pomalo ste izbačeni iz ravnoteže zato što shvatate da je moguće da neko poput Hitlera bude privlačan. Ponekad naprosto morate donekle da mu date za pravo.“
Na pojedinim mestima u Vermesovoj knjizi pročitaćete nešto što zvuči zastrašujuće istinito. Fantazija sa početka knjige o Nemačkoj sravnjenoj sa zemljom zapravo odražava suštinu nacizma: užasnu i apsurdnu kombinaciju ubilačke megalomanije i brige o dužini šrafova. Verovatno je bilo nacista lojalnih do krajnosti koji su, sa šrafcigerom u ruci, do poslednjeg daha pokušavali da ispune naređenja svog firera.
Vermes ne pokušava da nas natera da se smejemo Hitleru. Ako ništa drugo, podstiče nas da se smejemo zajedno s njim. Vermes je to opisao kao sledeći logičan korak u razumevanju njegove ličnosti:
„Prvo smo se trudili da ga uopšte ne pominjemo, a onda smo ga pretvorili u monstruma. Zatim smo počeli da mu se rugamo. Ovo je sledeća faza“, rekao je on za Štutgarter nahrihten.
Izvor: Blic