Kapitalno delo Ivana Ivačkovića „Kako smo propevali“ naći će se u prodaji širom Srbije početkom decembra 2013. godine.
Uzbudljiva i nostalgična knjiga o pesmama i pločama koje su nam menjale život, o sudbinskom preplitanju popularne muzike i populističke politike, o usponu i padu zemlje na koju je svet decenijama gledao s poštovanjem.
Od vladavine zabavne muzike, preko rokenrol eksplozije, pojave panka i novog talasa, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, knjiga „Kako smo propevali“ priča o višedecenijskom braku države i njene muzike. O tome kako su se Jugoslavija i njena muzika volele, svađale, sarađivale, sukobljavale, rastajale, ponovo spajale i na kraju umrle zajedno. Podjednako namenjena onima koji su u Jugoslaviji prohodali i odrasli, u čijem pamćenju su Štafeta, radne akcije, fića i gol Josipa Katalinskog koji nas je odveo na Svetsko fudbalsko prvenstvo 1974, i onima koji su rođeni kada je pepeo Jugoslavije već bio razvejan na sve strane. Ova izvanredno napisana knjiga, obogaćena antologijskim fotografijama, čita se i čuva kao svedočanstvo o jednom neponovljivom vremenu.
„Naslov i podnaslov ove knjige, kao što red nalaže, objašnjavaju i njen sadržaj. Ovo, dakle, nije knjiga samo o muzici, nego i o zemlji u kojoj je ta muzika nastala: o zemlji u kojoj se nikad nije znalo da li će neko propevati na bini ili će ’propevati’ u policiji; o događajima i društvenom ambijentu koji je rodio pesme i izvođače za koje svi znamo. Taj ambijent je od izuzetnog značaja, jer da je on bio drugačiji, drugačija bi bila i muzika“, rekao je Ivačković.
Ivan Ivačković je novinarsku karijeru započeo 1982. godine u listu Omladinske (kasnije NON); 1984. godine prelazi u kuću Politika, gde – uz povremene izlete u Borbina izdanja ili hrvatsku štampu – radi narednih deset godina, pišući za NIN, Rock, dnevnu Politiku, itd. Paralelno s tim, u prvoj polovini devedesetih piše za Vreme i Našu borbu; objavio je nekoliko stotina komentara, intervjua, kritika, prikaza i eseja; od 1987. do 1997. član je Udruženja novinara Srbije, a od 1997. član je NUNS-a. Izvesno vreme radio je za producentsku kuću Komuna, a zatim kao PR menadžer u beogradskoj kancelariji francuske marketinške agencije Publicis. Osnivač i bubnjar grupe The Spanks, i biograf grupe The Rolling Stones, Madone i Bajage. Pisao je o Šestiću, Saviću, Pižonu, Džegeru, Ričardsu, Lenonu i Makartniju.