Knjige
Bojana Ljubenovića „
Srbin kojekude“ i „
Kiki i Cole“ predstavljene su beogradskoj publici 28. novembra u knjižari Delfi SKC. U razgovoru je, pored autora, učestvovala i urednica Dubravka Dragović Šehović.
U svom novom delu „Srbin kojekude“ Ljubenović nastavlja da se na krajnje duhovit i sebi svojstven satiričan način bavi današnjom Srbijom. Ovo je istovremeno i putopis, i intimni dnevnik, i autobiografija, i ogledalo naše stvarnosti. Dok piše o naizgled običnim, svakodnevnim dogodovštinama i događajima, autor rasvetljava mnogo krupnije i ozbiljnije društvene pojave i probleme.
Dubravka Dragović Šehović se veoma radovala radu na ovoj knjizi. „Ovo je vrlo specifična knjiga, u sebi ima različite forme: započeli smo je putopisnom, autobiografskom formom, tako smo je i završili, ali unutar knjige imamo i kratke priče koje idu i ka anegdotama i mnogo kraćim formama… Bojan je dao posebnu dinamiku ovoj knjizi, duhovit pečat koji vam izmamljuje osmeh. Knjiga se sastoji iz pet različitih celina, sve je autobiografski ili pseudoautobiografski jer se Bojan poigrava sa sopstvenim životom, bliskim ljudima, poznanicima, ljudima sa kojima se susreće. Prva i poslednja celina predstavljaju neku vrstu šaljivog putopisa, a ostale tri predstavljaju Srbina na različitim mestima – u Beogradu, u vanrednom stanju i na moru. Bojan piše o nama – o našim naravima, našoj svakodnevici, onome što nas muči. To su ozbiljne teme koje Bojan dobro uplete u sve ono što nas zabavlja i što nas nasmeje.“
„Nikada nisam mislio da će od ’Srbina kojekude’ biti knjigaׅ“, kaže Bojan Ljubenović, „zasluga za to što se ova knjiga pojavila ide Dubravki. Inicijalna kapisla se dogodila baš ovde u Delfi kafeu, kada sam predstavljao knjigu ’Ništa nije smešno’. Rekao sam Dubravki da imam nešto što ne znam da li je za knjigu, ali ću joj dati da pročita. Ona mi se javila već sutradan sa rečima da je sjajno to što sam napisao. Mi smo odrasli na američkoj kulturi, a Njujork se pojavljivao u svakom drugom filmu koji smo gledali. Bio sam tamo kod svojih rođaka, a o tome sam počeo da pišem reportažu još na beogradskom aerodromu, pa sam je nastavio na aerodromu u Holandiji dok sam čekao drugi let, a kad sam stigao u Njujork, zbog vremenske razlike sam pisao noću i objavljivao u realnom vremenu na Fejsbuku, ne znajući kakve će reakcije izazvati, a bile su izuzetne. U međuvremenu sam pisao svoje pseudoautobiografske zabeleške, a onda otišao u Njujork po drugi put. Po istom metodu sam tamo pisao beleške. Kad se sve to završilo, ispalo je da Dubravka kaže da sve to zajedno može da bude knjiga. I bi knjiga. Smisao, misija i vizija ove knjige jeste da ljude nasmeje, ali i da se u pojedinim momentima zamisle nad našim mentalitetom.“
„Kiki i Cole – najbolji neprijatelji“ je slikovnica za decu koja sadrži deset duhovitih zgoda iz sveta životinja o vrlinama i bitnim stvarima za pravilno odrastanje. Svetozar i Kristina se vole kao pas i mačka! Doduše, kad budu tepali jedno drugom, zvaće se Cole i Kiki, a kroz brojne dogodovštine, postaće pravi drugari. Knjiga je obogaćena izuzetnim ilustracijama Mladena Anđelkovića.
„Izuzetno mi se dopadaju i Bojanove knjige namenjene mlađoj čitalačkoj publici, koje uređuje Zoran Penevski. Moja deca obožavaju ’Tajne dedinog kofera’. Uz divne ilustracije, sviđa mi se način na koji Bojan neke ozbiljne stvari objašnjava deci. Teme o kojima se priča u knjizi – uspomene, znanje, predrasude, hrabrost – one su sa kojima se svakoga dana susrećemo, bilo da smo veliki ili mali, a Bojan ih je na pravi način predstavio. Sviđaju mi se naravoučenija, iza svake priče postoji grafički odvojena pouka, i to je vrlo jednostavna rečenica, fino objašnjena.
Iako kaže da će zvučati paradoksalno, Bojan knjigu „Kiki i Cole“ smatra ozbiljnijom od „Srbina kojekude“. „Njena poruka i misija je važnija. Prvo sam mislio da će biti slikovnica jer sam sanjao da ću jednog dana napisati slikovnicu koju ću moći da poklanjam deci. Ali s obzirom na količinu teksta, može da se svrsta i pod knjigu. U pitanju je jedna od najvažnijih knjiga koje sam napisao. Ovih deset priča se bavi osnovnim ljudskim vrednostima. Mi odrasli ponekad smatramo da se neke stvari kao što su ljubav, poštovanje, tolerancija, hrabrost, prijateljstvo podrazumevaju. Ja se ne slažem – moramo u svakom trenutku da ih se podsećamo, a posebno da ih prenosimo na najmlađe.“
Knjige „Srbin kojekude“ i „Kiki i Cole“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.