Roman Vedrane Rudan„Dabogda te majka rodila“ pojavio se u izdanju Lagune. Tim povodom, prenosimo intervju koji je autorka dala za Blic u trenutku kad je knjiga objavljena u Hrvatskoj, 2010. godine.
O politici nema ni svrhe ni smisla razgovarati, veli Vedrana u neformalnom razgovoru i na pomen njene „teze” da su četnici ustaše koji nose šajkaču. Dodaje potom, da, nažalost, ni o izgledu i lepoti se više ne može ljudski popričati, jer ono što se danas favorizuje kao ideal lepog su „suvonjave motke na koje su nakačene dve plastične sise”…
A o svojoj najnovijoj knjizi u kojoj je „glavni junak“ odnos majke i ćerke i njenom naslovu, kaže: „Naslov je kao kletva jer, nema sumnje, uopšte nije lako biti kći svoje majke. Taj naslov mi je dao Predrag Lucić, jedan od najduhovitijih Hrvata i veliki književnik i novinar. Jednom prilikom sam mu rekla da pišem roman o majci i ćerki i da nemam naslov. I kad mi je dao taj naslov, bacila sam polovinu onoga što sam do tada uradila i napisala novo. Toliko me nadahnuo“.
U ovoj knjizi otvarate prilično tabuizirano pitanje, pitanje majčinstva…
Večna, a potpuno tabuizirana tema zato što se majka u svim kulturama tretira kao uzvišeno, bezgrešno biće koje nas je donelo na svet. Međutim, majke su teške žene, posesivne, ogorčene, neostvarene, ljubomorne, žrtve… Njih terorišu s jedne strane njihove majke, s druge strane muževi, a s treće strane ćerke za koje se žrtvuju. Svaka ćerka koja se odupre majci oseća nelagodu, oseća se krivom. I tako imate ćerku koja se oseća krivom i majku koja je žrtva, odnosno pakleni krug.
„Dabogda te majka rodila“ ne štedi ni očeve. Pišete o tati silovatelju, tati nasilniku, tati zločincu, tata ubici…
Pa to sve jesu očevi, ali meni najviše smeta tata silovatelj i nasilnik u braku. A mislim da iza svakog silovatelja i nasilnika u braku stoji njegova žena koja mu daje podršku, što ćutanjem, što okretanjem glave na drugu stranu, u svakom slučaju pristajanjem. Onaj tip u Austriji koji je godinama silovao svoju kćer u podrumu i izrodio s njom nekoliko dece ne bi to mogao učiniti da mu nije pomagala njegova žena koja je u toj priči prošla bez kazne, a trebalo ju je osuditi bar na doživotnu robiju. Jer, mislim da su majke u porodicama sa nasilnikom ma koje vrste njegova desna ruka.
Upravo se pristajanje neretko navodi kao jedan od najsigurnijih puteva u propast?
To je tačno i velika tema. A kad majke pristaju na oca tiranina one zapravo između sebe i svoje dece biraju sebe, zbog slabosti ili čega god, ali biraju sebe. Nedavno sam gledala na TV emisiju o jednom predebelom čoveku koji ima preko 350 kg. Rekao je da ga je uništio otac koji je godinama mlatio i njega i brata i majku koja nikad nije htela da ode. Taj debeljko je rekao: „Moj otac je učinio od mene tužno biće“. Pravi izraz. Očevi nasilnici nas čine tužnim bićima, a majke koje to podržavaju, jedna od njih je u mojoj knjizi, čine nas doveka tužnim bićima. Jer kad otac ode, ti možeš malo da živneš, ali ono zlo koje ti je majka učinila je zauvek, jer je neko rekao da su majke svetice.
Koliko ima autobiografskog u knjizi?
Nažalost, previše. Nije sve. Moj otac nije bio seksualno agresivan prema meni, a majka je bila alkoholičar dobar deo mog života, odnosno do moje 20. godine.
I vi ste majka?
U fazi sam da se pokažem u punom sjaju kao majka, s obzirom na to da imam ćerku od 33 godine koja je rodila ćerku. I ja osećam neodoljivu potrebu da govorim mojoj ćerki o njenom mužu, kakav bi trebalo da bude, o njoj kako bi trebalo da se oblači, šta bi trebalo da učini sa svojim životom, kako bi trebalo da odgaja dete, čak i koju kašicu da joj da u koje doba dana… Uz nadljudske napore savladavam se da ćutim. Često uzmem vodu i držim je u ustima da ne bih pala u iskušenje da budem kao ostale mame. Ali to je vraški teško, a ponekad i nemoguće.
Vaše knjige neretko izazivaju burne reakcije, skandale, a ova?
Za sada je izazvala skandal u meni jer me svi neverovatno hvale, a ja na to nisam navikla i samo se čudim i pitam šta je to sa ljudima. Hvale me svi od pet do 105 godina, i oni koji me vole i oni koji me mrze (a meni je važno da me čitaju), i ja samo gledam šta me je snašlo. Čudan osećaj.
Jedna od ključnih odlika svih vaših knjiga, pa i ove, za koju bi se moglo reći da je i jača i gorča od prethodnih, jeste duhovitost?
Mislim da je humor možda jedini način da se čovek ne ubije ili ne popije šaku tableta čime se isključuje iz života. A ništa tu, u tim odnosima, nije smešno.
Autor: Tatjana Nježić
Izvor: Blic