Opšte je poznato da su konflikti deo naše svakodnevice, konfliktne situacije muče nas u partnerskim odnosima, na poslu, u prijateljstvu, i svi se onako kako najbolje znamo i umemo nosimo s njima, pokušavajući da ih razrešimo, da zacelimo nastale rane, oprostimo drugome i zaboravimo sukob. U bogatoj literaturi, popularnoj i stručnoj, koja se na različite načine bavi pitanjem svih pitanja – kako izaći iz konfliktne situacije na miran i produktivan način, odnosno kako se razvijati i rasti na poprištima konflikata čineći ih sve ređim a ne umnožavajući ih, knjiga „Kultura konflikta“ Vlado Ilića nam nudi za mnoge možda neočekivanu interpretaciju konflikata i njihovog razrešavanja. Sledeći osnovne postulate porodičnog rasporeda, transgeneracijske terapije koja nam u potpunosti otkriva značenja one biblijske „očevi jedu groždje, a sinovima trnu zubi“, autor ove knjige i iskusni terapeut porodičnog rasporeda ili poretka ljubavi, opominje nas da se uzroci i razrešenja mnogih konflikata nalaze tamo gde ih obično ne tražimo, u našoj porodičnoj prošlosti, u generacijama koje su nam prethodilie, među precima koji su „primali život i davali ga dalje“.
Ova knjiga koja nam, kako sam podnaslov kaže, donosi saznanja i uvide o dinamikama porodičnog rasporeda na bazi bogatog terapeuskog rada njenog autora, predstavljena je u podgoričkom hotelu „Podgorica“ u petak, 24. oktobra, izuzetno zanimljivom promocijom na kojoj su govorili Maruška Drašković, psihoterapeutkinja, dr Lenka Tenžera, lekar, Vanja Kovačević, publicista, Snežana Radusinović, novinarka, a na kraju se prisutima obratio i sam autor.
U nadahnutom govoru o sveprisutnosti konflikta i tome kako se nositi sa izazovima pred koje nas konflikti stavljaju, najpre je govorila poznata crnogorska geštalt terapeutkinja, Maruška Drašković, koja je pored svog terapeutskog delovanja, nakon ratnih devedesetih, bila inicijator mnogih društvenih aktivnosti koje su vodile ka pomirenju i integrisanju učesnika u ratnim konfliktima u našem regionu. Ona je istakla da je u svakom konfliktu, bio on individualni ili kolektivni, najvažnije uočiti naš doprinos, našu ulogu, naš deo odgovornosti, i vratiti sebi projekciju koju namenjujemo drugoj strani uključenoj u konflikt.
Dr Lenka Tenžera govorila je o tome da se u poslednjih 20 godina definicija zdravlja koju nudi Svjžetska zdravstvena organizacija sve češće menja i da se postepeno otvara put ka slici čoveka koji pored fizičkog ima i emocionalno i mentalno telo, dakle, ka holističkom sagledavanju čoveka, njegovog zdravlja i njegove bolesti.
Publicista Vanja Kovačević je u tekstu duhovitog naslova „Kako voliš, tako ti se piše“ nanizao književne asocijacije koje je imao čitajući „Kulturu konflikta“ i podsetio nas da je sposobnost samospoznaje, introspekcije, oduvek bila veoma važna u svim vremenima i svim kulturama.
Novinarka Snežana Radusinović govorila je o tome kako je etička strana konflikta, pitanje nevinosti i krivice, pravde i krivde, potpuno nebitno kada se konflikt sagledava u široj slici, u transgeneracijskoj panorami, o čemu ima dosta primera u Ilićevoj knjizi, a još više u njegovoj terapeutskoj praksi. Takođe je naglasila da se na radionicama poretka ljubavi učesnici sreću i povezuju na najdubljem nivou, nivou bića, nivou duše, na nivou na kojem se i konflikti zaceljuju i integrišu.
Na kraju promocije, koju su upotpunile i muzičke numere u izvođenju profesora muzike Petra Dobričanina, govorio je i sam autor podsećajući nas na konflikte kojih u svakodnevnom životu često nismo svesni, ističući da pothranjujemo konflikt na trpezi kad god na nju stavljamo hranu zagađenu pesticidima i drugim otrovima. Autor je pozvao prisutne na uzgoj organske hrane u vlastitim baštama ili bar podršku proizvođačima te hrane kupovinom i preporukama. Promocija je zaokružena meditacijom „Izvor života“ i demonstracijom jednog rada.