Zašto je izolacija prouzrokovala veliku pomamu za Biblijom

Ekspert Džon Barton tvrdi da u Bibliji možete naći šta god da tražite, zato ne čudi što je toliki broj ljudi čita pod ovakvim okolnostima.



Živimo u doba neizvesnih naslova u vestima. Ali jedan naslov se nedavno izdvojio, a u njemu je pisalo da je tokom panedemije koronavirusa došlo do naglog porasta onlajn prodaje Biblije. Ljudi širom sveta su se okrenuli ka Svetom pismu, i to u velikom broju, sa znatnim porastom prodaje u Velikoj Britaniji, Irskoj i SAD.

Osim toga, u martu su u globalu povećane brojke skinutih aplikacija sa Biblijom na Google Play i App Store, a najpopularnija Biblija na engleskom jeziku je instalirana na pametnim telefonima više od dva miliona puta – što je najveća brojka za taj mesec ikada. U aprilu, britanska hrišćanska knjižara Eden doživela je porast prodaje svojih izdanja za čak 55 procenata.

Postoji stotine mogućih objašnjenja. Možda je Biblija jedna od onih knjiga za koju smo oduvek želeli da izdvojimo vreme da je pročitamo, poput „Rata i mira“ ili nekog Prustovog dela, a sada je trenutak kada baš imamo vremena. Možda za neke ima ulogu amajlije, kao što je ima još od starih vremena. Sadržaj ima manje značaja od samog prisustva svetog predmeta, koji nas može zaštiti – kao što to nekim vozačima čini privezak na lančiću sa likom Svetog Kristofera. Možda su, kako Nilsen zapaža, neki poželeli da provere da li se virus kao predskazanje pojavljuje u Knjizi otkrovenja.

Poslednja mogućnost nas podseća da u Bibliji obično možete naći šta god da je to što tražite. Biblija ima promenljive i nepostojane osobine koje igraju u korist naših prohteva. Tokom krize postoji skolonost ka vraćanju takvim drevnim izvorima mudrosti i prosvećenja kako bi pronašli ono što nam je potrebno. Isto se dogodilo nakon napada 9. septembra 2001. godine, kada je prodaja Biblije naglo skočila.

Međutim, suština čitanja Bibilije – kao i čitanja bilo koje druge knjige – nije u tome da unpared „znate“ šta se u njoj nalazi, već da budete u situaciji da vas iznenadi. A iznenađenja mogu biti neprijatna. Kuga i pomor u Bibliji su često interpretirani kao kazna za greh jedne cele nacije, a danas i dalje ima dosta hrišćana koji isto tako posmatraju. Sve u svemu, poruka koju Biblija upućuje je pre upozorenje nego li pretnja. Često je po sredi i poruka utehe na duže staze. Uteha, kada se pojavi, nije prividna. Za progonjene Jevreje iz Mesopotamije u šestom veku pre nove ere, reči iz Knjige proroka Isaije bile su šokantne upravo zato što su obećavale bolju budućnost  uprkos svim razumnim očekivanjima – budućnost koja se materijalizovala kada se mala grupa njih vratila u Obećanu zmelju.

Za čitaoce hrišćanske veroispovesti, Novi zavet nudi nadu zapisom da je Isus ustao iz mrtvih i otišao uz reči: „Idem da vam pripremim mesto“, kako je navedeno u Jevanđelju po Jovanu (14:2). Te reči ne obećavaju slobodu od smrti u ovom svetu, a svakako ni povlašćeni tretman za vernike u krizi, već jamstvo na duže staze. Verujem da se upravo zbog ovakvih stihova ljudi okreću Bibliji u teškim vremenima, kao što je sada.

Svako ko je u skorije vreme nabavio primerak Biblije, iz kakvih god motiva, može biti zbunjen u vezi sa tim kako da je čita. Jedan koristan savet: nemojte počinjati od Knjige postanja, pa nastaviti dalje, zato što ćete odustati već negde na sredini Knjige izlaska. Ako ste odrasli u hrišćanskom duhu, počnite od Novog zaveta, recimo od Poslanica apostola Pavla. Prva poslanica Solunjanima i Poslanica Galatima najstariji su sačuvani zapisi hrišćana, iz pedesetih godina 1. veka nove ere, tek nekoliko decenija nakon Hristovog raspeća. U njima možemo sagledati kako su prvi hrišćani posmatrali svet, kao mesto patnje ali i nade. (Takođe imamo jasan uvid u to koliko su hrišćani bili argumentovani, moglo bi se reći istovetno kao i danas.) Nakon što se posvetite Poslanici Korićanima, zapis koji je nastao kasnije a fokusira se na uskrsnuće, vreme je da se posvetite Jevanđeljima, počevši od Markovog, koje je vrlo verovatno prvo i objavljenjo, otprilike sedamdesetih godina 1. veka.

Stari zavet nudi nadu u vidu božanske podrške za raznolika ponašanja ljudi, u vidu istorijskog narativa, putem proroka i kroz Psalme. Međutim, svako ko je skeptičan prema olako ponuđenoj utesi, može je pronaći u Knjizi propovednikovoj, u kojoj je „značenje života“ prilično otvoreno za tumačenje. Biblija nam ne govori nužno ono što želimo da čujemo, osim ukoliko ne silimo, ali nam govori ono što nam je teško da sami priznamo, ukoliko smo željni da saslušamo otvorenog srca.

Kao neko ko profesionalno izučava Bibliju, jasno je da sam zadovoljan zbog porasta prodaje Biblije. Ali, takođe se nadam da će joj „sveži“ čitaoci pristupiti u duhu istraživanja, bez stava da su već upoznati sa njenim sadržajem. Ona predstavlja jednu ogromnu, pozamašnu i jezgrovitu kolekciju mnogih knjiga, ne samo jedne celovite: tu će vas štampani format obmanuti. Grčka reč biblia je u svom izvornom značenju u množini – „knjige“. Kupovina Biblije nalikuje kupovini sabranih dela Šekspira, kolekcije koja fizički izgleda kao jedna knjiga. Ovo je zaista pravi trenutak da se posveti čitanju Biblije, deo po deo, i da se uživa u njenoj neizmernoj i neočekivanoj raznolikosti.


Autor: Džon Barton
Izvor: penguin.co.uk
Prevod: Aleksandra Branković