Jesper Jul je danski porodični terapeut, predavač, govornik i pedagog čiji centri za podršku postoje u 15 zemalja. Pa i u Srbiji. Olako bi bilo reći da je kalemljenje skandinavskih metoda vaspitanja na lokalne metode neumesno ili nezamislivo. Ono na šta Julove knjige skreću pažnju jeste ŠTA deca osećaju, koji mehanizmi ih navode na određena ponašanja i kako to odrasli treba da tumače, i u krajnjoj instanci – rešavaju.
Prvi put u Srbiji su se pojavila, gotovo istovremeno, dva njegova naslova: „
Vaše kompetentno dete“ i „
Agresija“. U obe knjige autor objašnjava kako nas društvo modeluje i koliko su savremeni roditelji, i pedagoške institucije, opterećeni „srećom“, zbog čega je ta tendencija opasan teren na kome se proklizavanja lako dešavaju.
U knjizi „Agresija“, Jul ne samo da analizira, on i zahteva, apeluje na one koji u svojim rukama imaju sudbinu „agresivne“ dece – vaspitače, nastavnike, pedagoge, terapeute i roditelje. Zbog čega se od tih mališana prave „problematična deca“? Zbog čega je izražavanje frustracije, odbojnosti, ljutnje i besa zabranjeno i nepoželjno? Pritom, naše okruženje, i pored velikih napora koje ulažemo u suzbijanje agresije, nije postalo miroljubivije, već još agresivnije i nabijeno napetošću. Nikome ne pada na pamet da ponudi neku platformu na kojoj bi sukobi i agresivnost mogli otvoreno da se iznesu i da se o njima otvoreno govori.
„Agresivno ponašanje čoveka svedoči o lišavanju i zanemarivanju“, piše Jesper Jul u ovoj knjizi, „a upravo tu vrstu zanemarivanja ova deca i mladi koji izražavaju svoj bes i agresivnost u ranim godinama su već iskusili“. U proteklih 15 godina, takva deca se diskriminišu, a agresivnost se pretvara u tabu. Taj tabu, smatra autor, „stavlja na kocku mentalno zdravlje dece, njihovu samosvest i samopouzdanje“. Upravo zbog svog bogatog internacionalnog iskustva i rada u zemljama koje su prošle iskustvo rata, a stanovnici su opterećeni kolektivnim traumama (a to iskustvo je Jul stekao radeći i u našem regionu), ova knjiga zavređuje veliku pažnju.
Jesper Jul pravi osnovnu podelu na konstruktivnu i destruktivnu agresivnost. Deca se bore za pažnju i podršku koje su im potrebne, i na tom putu roditelji, prvenstveno, a onda i ceo pedagoški sistem, treba da budu iskreni i preuzmu odgovornost za svoje ponašanje. „Samo na taj način, tako što ćemo izražavati i razmenjivati svoja raznovrsna osećanja, možemo postati zreli i odrasli“, kaže autor. I dalje navodi: „Činjenica da je svaki čovek preuzeo neku ulogu ne znači neminovno da svako mora da živi i radi kao glumac.“
U ovoj knjizi ćete naučiti: