U mnoštvu različitih kulturoloških sklonosti, ljubav prema pričama je najšire rasprostranjena. Mi prosto obožavamo da se izgubimo u dobroj knjizi ili filmu. Kada se to dogodi, često zaboravljamo gde se nalazimo, jer smo potpuno uvučeni u priču.
Psiholozi ovu pojavu nazivaju „transfer“, i sprovodili su genijalne eksperimente ne bi li utvrdili šta je to što priču čini toliko privlačnom, zašto ljudi tragaju za transferom i za kakve ljude je verovatnije da će ovo iskusiti. Pojam transfera je povezan sa moćnom idejom toka: to zadovoljstvo koje osetite kada se potpuno udubite u neku aktivnost i potpuno izgubite pojam o vremenu. Ispostavilo se da je čitanje najčešća aktivnost preko koje ljudi pokušavaju da dožive ovo iskustvo. Privremeno napuštanje stvarnosti može ponekad imati izuzetno zadovoljavajući efekat, a ljudi često biraju da se upuste u određenu priču da bi popravili svoje raspoloženje. Ako je neko tužan, možda će potražiti neku priču koja će ih razveseliti ili možda neku koja će ih još više rastužiti i naterati na razmišljanje. Literarni transfer je mnogo privlačniji kada se ljudi ne osećaju dobro u sopstvenoj koži ili kada na sebe gledaju kao na osobe koje nisu dostigle određene standarde. Jedna studija je pokazala da kada ljudi u laboratorijskim uslovima dobiju negativnu kritiku, posle toga provode daleko više vremena ispred televizora. Ovi nalazi ukazuju na to da ljudi možda traže literarni transfer kao način bega.
Ukoliko nam je priča poznata ili nam je lako da se poistovetimo sa likovima, onda nam je svakako lakše da se uživimo u priču. Ovo su pokazali i eksperimenti. Neki eksperimenti su pokazali da oni koji su upućeni u način života u bratstvima i sestrinstvima doživljavaju jači transfer u priči o osobi koja je otišla na ponovno okupljanje bratstva, a oni koji imaju prijatelja homoseksualca se više uživljavaju u priču u kojoj je glavni junak homoseksualac. Čak je i čitanje priče čija je tema zima ubedljivije kada se čita zimi.
Razne vrste priča mogu imati uticaj na naše ponašanje i uverenja o stvarnom svetu, bilo da su dobra ili loša. Poznato je da čak i fikcija može da izazove promene u našim verovanjima o svetu. Jedno novije istraživanje je pokazalo da je mala verovatnoća da će ljudi tražiti protivargumente za stavove koji su se pojavili u nekoj priči ukoliko su se uživeli u tu priču.
Ono u čemu su priče dobre je to što pomažu da razumemo tuđe stanovište. Stiven Pinker je tvrdio da je popularnost čitanja fikcije doprinela međusobnom razumevanju i pomogla smanjenju nasilja u svetu. Dugotrajna izloženost fikciji unapređuje društvene veštine kao što je sposobnost da se uoči šta drugi misle i osećaju, utvrdilo je jedno istraživanje. Drugo istraživanje je pokazalo da deca koja su čitala priče u kojima su junaci tamne puti imaju mnogo pozitivniji odnos prema rasama – čak mnogo pozitivniji od dece koja su stvarno dolazila u kontakt sa tamnoputom decom.
Poznato je da transfer može da nam donese olakšanje, beg od mrtvila svakodnevnog života. Psihološka istraživanja ukazuju, takođe, i na to da fikcija može da promeni nečije mišljenje.
Izvor: nautil.us