Laguna - Bukmarker - Zlo bira vreme i ljude – Prikaz romana „Otpadnik“ Dobrice Ćosića - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Zlo bira vreme i ljude – Prikaz romana „Otpadnik“ Dobrice Ćosića

Dok se u „Grešniku“, prvom delu trilogije „Vreme zla“, daje društveno-politički presek Beograda u danima kad se na istočnoevropskom ratištu već biju prve bitke Drugog svetskog rata, dotle nas drugi deo, pod nazivom „Otpadnik“, vraća nekoliko godina unazad i uglavnom prati gorka iskustva jugoslovenskih komunističkih emigranata u Sovjetskom Savezu i zapadnoj Evropi, ali opet uz osvrt na odjeke evropskih previranja među beogradskim političkim krugovima.

Izabravši da mu junak iz naslova bude Bogdan Dragović, poznat još iz „Vremena smrti“ kao iskreni socijalista, Dobrica Ćosić je time obuhvatio brojne znane i neznane životopise čiji se tok misteriozno prekida tokom druge polovine tridesetih godina dvadesetog veka, i to najčešće bez tačnog datuma i tačnog mesta smrti.

Iako je već u prvom delu trilogije jasno da je Ivan Katić grešnik, te da će Bogdan Dragović biti otpadnik, a Petar Bajević vernik, ipak se sve tri kvalifikacije mogu pripisati svakome od njih, a u istorijskom kontekstu one su primenljive na gotovo sve komuniste koji su uoči Drugog svetskog rata prošli katarzu suočavanja sa staljinizmom kao totalitarnim režimom.

Svi su oni ušli u ideologiju i prihvatili njene vrednosti kao slepi vernici, da bi postepeno, i to najčešće od strane svojih najbližih saradnika i drugova, bili označavani kao grešnici, a potom i kao otpadnici od partije – s tim što bi otpadništvo u najvećem broju slučajeva značilo smrt u nekom od ozloglašenih sovjetskih zatvora ili logora.

I dok se u „Grešniku“ Ivan Katić ističe kao čovek koji se nametnutoj ideologiji suprotstavio čim je primetio da se ona razilazi sa njegovim izvornim idejama i moralnim načelima, katarza Bogdana Dragovića nešto je složenija, a samim tim i tragičnija, jer Dragović je najpre svojevoljno poslužio kao slepo oruđe staljinizma u borbi protiv navodnih trockista i frakcionaša, da bi se iznenada i sâm našao pod istim optužbama koje je dotad pripisivao drugima i tako ih posredno slao u smrt.

Prateći iz dana u dan Dragovićev boravak u Moskvi, pisac nije dao samo slikovit prikaz prve komunističke metropole, nego je na autentičan način dočarao mentalitet u jednom već učvršćenom diktatorskom sistemu, gde zlo vreba sa svake strane i gde se za svaku reč mora pažljivo promisliti da li je upozorenje ili provokacija.

Načinivši trilogiju u kojoj je istakao različite naravi i sudbine trojice komunista, Ćosić nije mogao za sveobuhvatni naziv odabrati tačniji izraz, jer čak i kad se tri romana posmatraju odvojeno, jasno se uočava zlo kao konstanta koja preti da preokrene vernikov put u otpadništvo kad se on najmanje nada, pa se čini da je i samo zlo umelo da odabere najbolje vreme za svoj razvitak i opstanak, ali i da pusti koren među ljudima koji će ga najbolje gajiti.

Ostaje kao otvoreno pitanje da li je zlo oličeno isključivo u komunističkom vrhovnom vođi i njegovim poslušnicima, ili i sami optuženici i izopštenici nose u sebi deo tog opšteg zla – jer da se ono nije okrenulo protiv njih, oni bi ga svakako usmerili protiv nekog drugog, što su dotad neretko i činili.

Zato su i brojni grešnici i otpadnici, bez obzira na to što su stradali kao žrtve tog zla, odgovorni za njegovo razviće koliko je odgovoran i njihov vođa.

Pišući „Vreme zla“ tokom decenije kada se jugoslovensko društvo oslobađalo ideoloških stega i kada je sa mnogih starih i nerazjašnjenih političkih tema skidana oznaka tabua, Ćosićev je književni rad umnogome doprineo tom duhovnom oslobađanju i predstavljao je ponekad prvi direktan uvid u kontroverzne detalje iz biografija koje dotad nisu smele biti preispitivane, ali i prvi kritički osvrt na istorijske događaje koji su dotad bili jednostrano i pristrasno tumačeni.

A još je veća vrednost ovih romana u tome što je pisac toliko uspeo da prodre u vreme koje opisuje da će nam se učiniti kako je trilogija napisana onda kad se njena radnja i dešava, a ne pola veka kasnije.
 
Autor: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme delfi knjižara za vreme praznika 11 novembra 2024  laguna knjige Radno vreme Delfi knjižara za vreme praznika 11. novembra 2024.
08.11.2024.
Tokom državnog praznika – Dan primirja u Prvom svetskom ratu – Delfi knjižare rade po neizmenjenom radnom vremenu. Kada je reč o onlajn porudžbinama – kurirska služba u ponedeljak 11. novembra neće...
više
dragan velikić navika guši svaku pobunu laguna knjige Dragan Velikić: Navika guši svaku pobunu
08.11.2024.
„Pisac obično od fikcije stvara stvarnost. U ovom slučaju pisac od stvarnosti stvara fikciju“, rekao je na promociji nove knjige dvostrukog dobitnika Ninove nagrade Dragana Velikića istoričar ume...
više
ana atanasković trudim se da pamtim ono što je plemenito laguna knjige Ana Atanasković: Trudim se da pamtim ono što je plemenito
08.11.2024.
Ana Atanasković, spisateljica iza koje stoje romani koji se čitaju u dahu, ponosna Kruševljanka koja je zaljubljena u Beograd i u istoriju svog naroda, otkriva tajne svog najnovijeg romana „Zmajeva že...
više
uzbudljiv psihološki triler sve što nikad nismo izgovorili sloun harlou u prodaji od 12 novembra laguna knjige Uzbudljiv psihološki triler: „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou u prodaji od 12. novembra
08.11.2024.
Triler koji će vas držati u neizvesnosti sve do poslednje stranice, „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou, mračna je ljubavna priča s mnoštvom obrta i napetosti. Iako su prošli meseci ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.