Dragi roditelji prvaka, pročitajte ovaj tekst da biste češće pozdravljali trud vaših mališana i veličali jednostavnost principa „piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano“!
Dok u srpskom jeziku svaki glas ima svoje slovo, u stranim jezicima to nije slučaj. Setite se engleskog ili francuskog, na primer. Od devedesetih su počele velike debate o reformi učenja čitanja, i uvođenju sistema fonacije – učenju čitanja po slogovima.
Američki naučnik Mark Sajdenberg nije prvi istraživač koji je došao do zapanjujućeg zaključka da deca (u Americi) često kaskaju u čitanju u odnosu na nivo koji je predviđen školskim programom. Sajdenberg to objašnjava ovako: način na koji se deca uče čitanju nije u skladu sa najnovijim istraživanjima, pogotovo onih u vezi sa tim kako se jezik i govor razvijaju u dečjem mozgu.
Sajdenberg se bavi kognitivnom naukom i profesor je na Univerzitetu Viskonsina u Medisonu. On ističe da „nauka o čitanju“ može biti koncept koji nastavnici ne mogu lako da shvate jer on zahteva osnovno razumevanje istraživanja mozga i „mehanike“ čitanja, ili kako se često naziva fonacije.
Razgovarao sam sa Sajdenbergom o tome kako unaprediti nastavu čitanja. Naš razgovor je radi jasnoće nešto skraćen.
Kako to objašnjavate nastavnicima?
Uspeh u čitanju zavisi od povezivanja teksta na stranici knjige sa govorom. Postoji mnogo naučnih istraživanja koja pokazuju da je umešno čitanje povezano sa detetovim govorom, gramatikom i rečnikom koji već poznaje. Poenta je u tome da deca povežu slova na stranicama sa zvukom reči.
A vi kažete da nastavnici to ne znaju?
Budući nastavnici, nažalost, ne uče osnove ove nauke. Često im se kaže da to nije zaista bitno, da je nauka sterilna i nepovezana sa onim što nastavnici rade u učionicama.
Naučnici koji se bave čitanjem su dugo ukazivali na ovo, i pokušali su da stupe u vezu sa nastavnicima ali nisu uspeli. Nismo uspeli da omogućimo nauci da prođe kroz školska vrata.
Tvrdite da je rasprava „fonacija nasuprot celog jezika“ najviše kriva za slabu sposobnost čitanja kod učenika. Ali vi kažete da to nije pitanje jednog ili drugog. Deca moraju da budu izložena značajnim knjigama i bogatoj književnosti a moraju da znaju i grafeme i zvučanje slova.
Ratovi oko čitanja su završeni i nauka je izgubila. Fonacija (čitanje u slogovima) je samo jedan deo učenja čitanja koji je važan u određenom periodu dečjeg razvoja. Ratovi oko čitanja se nisu usredsredili na to, tako da je sukob postavljen na lažan način.
Kažete da je bio politički.
Političko rešenje je nazvano „izbalansirana pismenost“, koja je pozivala nastavnike da koriste najbolje iz oba pristupa. Ali to je ostavljeno nastavnicima koji su obučavani da zanemare fonaciju i manu se nauke.
Izvor: npr.org
Prevod: Vladimir Martinović