Laguna - Bukmarker - Blizu koliko je to moguće - prikaz knjige "Moralni poremećaj" - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Blizu koliko je to moguće - prikaz knjige "Moralni poremećaj"

 „Jutro je. Zasad, noć je prošla. Vreme je za loše vesti. Loše vesti zamišljam kao ogromnu pticu, s krilima vrane i likom moje učiteljice iz četvrtog razreda, s retkom kosom skupljenom u punđu, kvarnim zubima, izboranim i namrštenim licem, stisnutim ustima i svim što ide uz to, kako leti svetom pod okriljem tame, radujući se što donosi zle novosti, noseći korpu pokvarenih jaja i dobro znajući - dok se sunce rađa - gde treba da ih baci. Na primer, na mene“.

Navedeni pasus otvara zbirku priča Moralni poremećaj Margaret Atvud - svetski priznate kanadske književnice, pesnikinje, kritičarke, feministkinje, političke i ekološke aktivistkinje, čije knjige odlikuje vrcavi ali pitki pripovedni stil koji može biti kapacitet za Lagunin bestseler, ali i dubina uvida i slojevitost koju imaju najveći pisci. Nešto od obe karakteristike prisutno je i u gorenavedenom pasusu, u kom se kroz blagu ironiju i jednostavno, efektno pripovedanje, podupire fantastično maštovita slika kojom autorka vizualizuje svoj doživljaj primanja loših vesti. Razmišljanje u slikama ostaje jedna od glavnih odlika zbirke Moralni poremećaj, koju je na srpski uspešno prevela Aleksandra Čabraja.

Jedanaest priča koje čine ovu zbirku povezuje ista ženska osoba predstavljena u raznim životnim dobima: na početku je stara žena, potom devojčica, pa devojka, mlada žena i majka, dok se krug ne zatvori i stigne do polazne tačke - starosti. Uprkos toj tematskoj srodnosti i likovima koji se ponavljaju, pripovetke ne srastaju u roman već zadržavaju relativnu ili potpunu samostalnost, provocirajući čitaočevu potrebu da razlomljene epizode poveže u celinu. Autorka se dugo zadržava na određenim prelomnim momentima, ulazi duboko u prirodu odnosa između roditelja i dece, sestara, supružnika, ljubavnika, ali pri tom neprestano varira stepen distance prema likovima, sugerišući da to što upoznajemo nekoga u određenoj situaciji i dalje ne znači da ga zaista poznajemo. Čak i kada smo veoma stari, ni tad ne znamo šta još leži pred nama, zaključuje junakinja.

Zavirivši u životnu priču Margaret Atvud, u zbirci otkrivamo obilje autobiografskih motiva, kao što je detinjstvo provedeno u šumama severnog Kvebeka, u kojima je njen otac entomolog proučavao insekte. Uspomene na taj period zabeležene su u jednoj od najboljih priča, Umetnost kuvanja i serviranja, u kojoj jedanaestogodišnja junakinja opsesivno štrika odeću za svog budućeg brata ili sestru, kako bi umanjila sopstveni strah od majčine preobražavajuće trudnoće. Tezu da su kanadska književnost, pa i kanadski identitet, presudno obeleženi borbom sa prirodom, Margaret Atvud svojevremeno je iznela u knjizi Opstanak: Tematski vodič kroz kanadsku književnost, a isti motiv odzvanja u još jednoj izuzetnoj priči - Fijasko na Labradoru, u kojoj se gubljenje borbe sa prirodom na jednoj tragičnoj ekspediciji na Arktik početkom dvadesetog veka, odvija uporedo sa očevim gubljenjem veze sa realnošću usled moždanog udara.

Kada je reč o odnosu prema feminizmu, zbirka Moralni poremećaj veoma suptilno razvija ovu temu, ne nudeći nikakve gotove obrasce ili uputstva za ponašanje. Junakinje Margaret Atvud mahom su buntovnog karaktera, ali i kontemplativnog, introvertnog, pomalo ekscentričnog. One često ispituju nametnute modele ponašanja, zadržavajući ipak u tom odnosu jednu dozu ambivalencije, povremeno i samoironičnosti kojom opisuju svoje pokušaje da pomire društvenu prihvatljivost (simbolizovanu, na primer, zavesama sa karnerima koje su kao devojčice zamišljale da će imati) i položaj samostalne žene.

Knjiga Moralni poremećaj odličan je uvod u delo Margaret Atvud, koja je, uzgred, i dobitnica Bukerove nagrade i nekoliko značajnih nagrada za naučnu fantastiku. Mogućnosti za dalje čitanje ima na pretek: u izdanju Lagune objavljen je čitav niz romana (Mačje oko, Slepi ubica, Antilopa i kosac, Alijas Grejs i Sluškinjina priča), novosadski Rubikon objavio je roman Izranjanje, u Geopoetikinoj ediciji Mitovi pojavila se njena Penelopijada, a zanimljiv izbor tekstova o problemu nacionalne književnosti može se naći i na sajtu Peščanika.

Autor: Tijana Spasić
Izvor: Danas

 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme delfi knjižara za vreme praznika 11 novembra 2024  laguna knjige Radno vreme Delfi knjižara za vreme praznika 11. novembra 2024.
08.11.2024.
Tokom državnog praznika – Dan primirja u Prvom svetskom ratu – Delfi knjižare rade po neizmenjenom radnom vremenu. Kada je reč o onlajn porudžbinama – kurirska služba u ponedeljak 11. novembra neće...
više
dragan velikić navika guši svaku pobunu laguna knjige Dragan Velikić: Navika guši svaku pobunu
08.11.2024.
„Pisac obično od fikcije stvara stvarnost. U ovom slučaju pisac od stvarnosti stvara fikciju“, rekao je na promociji nove knjige dvostrukog dobitnika Ninove nagrade Dragana Velikića istoričar ume...
više
ana atanasković trudim se da pamtim ono što je plemenito laguna knjige Ana Atanasković: Trudim se da pamtim ono što je plemenito
08.11.2024.
Ana Atanasković, spisateljica iza koje stoje romani koji se čitaju u dahu, ponosna Kruševljanka koja je zaljubljena u Beograd i u istoriju svog naroda, otkriva tajne svog najnovijeg romana „Zmajeva že...
više
uzbudljiv psihološki triler sve što nikad nismo izgovorili sloun harlou u prodaji od 12 novembra laguna knjige Uzbudljiv psihološki triler: „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou u prodaji od 12. novembra
08.11.2024.
Triler koji će vas držati u neizvesnosti sve do poslednje stranice, „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou, mračna je ljubavna priča s mnoštvom obrta i napetosti. Iako su prošli meseci ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.