Kako napisati roman koristeći metod „pahuljice“

Od svih „beskorisnih saveta za pisanje koje možete dati piscima koji počinju da pišu roman“, savet Nila Gejmana, koji se često citira, ubedljivo je najgori: „Sedneš za tastaturu i pišeš reč po reč, sve dok ne završiš. To je istovremeno i vrlo jednostavno i vrlo teško.“

Ako nikada niste napisali roman (a nemate master diplomu iz kreativnog pisanja), razumljivo je da strepite kako to da izvedete. Upravo zato ostoje ovakve tehnike, kao što je metod „pahuljice“, koji  piscima početnicima deluju primamljivo.

Šta je metod „pahuljice“?

Metod „pahuljice“ predlaže da počnete od najjednostavnije ideje. Odatle je sistematski proširujete dodavanjem radnje i detalja o likovima. Ovaj metod je stvorio američki autor, fizičar i trener pisanja Rendi Ingermanson. Sledeći ovaj metod, dobićete sveobuhvatnu listu likova i scena, na osnovu koje možete da počnete da radite na prvoj verziji romana.

Imajući u vidu da je Ingermanson fizičar, nije ni čudo što je njegov metod inspirisan matematičkim principom koji se zove fraktal. Konkretno, on pominje Kohovu pahulju, da bi objasnio kako vaša priča raste sa svakom narednom fazom u procesu planiranja.

Koje su prednosti metoda „pahuljice“?

Ingermansonov metod je izuzetno dobro organizovan. Ingerman ne samo da opisuje skiciranje korak po korak, nego nam i govori koliko dugo svaki korak treba da traje. Na primer, on predlaže da sat vremena provedete smišljajući opis knjige koji će se sastojati iz samo jedne rečenice. Kasnije, kada budete pravili spisak likova, savetuje da posvetite nekoliko sati svakom liku ponaosob.

Metod „pahuljice“ takođe identifikuje i rešava uobičajeni uzrok sindroma „odustajanja od prve verzije romana“, a taj uzrok najčešće bude nelogičan sled događaja u priči. Uobičajeno je da pisci napišu i po 20.000 reči, pre nego što primete da postoji problem u samoj radnji romana, koji moraju da isprave.

Radeći na spisku scena i, što je još važnije, na opisima svakog lika, primetićete nelogičnosti u priči i pre nego što počnete sa pisanjem prvog poglavlja. Ako batler počini ubistvo u dvadesetom poglavlju, morate da se postarate da nije osuđen na doživotnu robiju u dvanaestom poglavlju.

Uz pomoć metoda „pahuljice“, mnogi pisci pratili su korake i dovršili prvu verziju romana, koju možda, ranije, nisu uspeli da dovrše.

Stvari koje treba da upamtite

Pazite da se ne zanesete u analiziranju, umesto da nešto počnete da pišete!

Ne samo da je u redu vraćati se i ispravljati prethodno napisane delove, već se toplo preporučuje! To pokazuje da vam likovi govore više o priči. Velike izmene (glavni lik više nije advokat koji se susreće sa nevoljama u porodici, već moćna veštica iz daleke čudesne zemlje) možda navode na to da se krene ispočetka, ali male izmene i dododaci predstavljaju čari procesa pisanja.

Težite da delo bude složeno, ne savršeno. Nastavite da napredujete i ne brinite da li će svaka faza biti savršena pre nego što pređete na sledeću. Svaki korak ovog metoda ima ulogu odskočne daske koja će vas odvesti u novu fazu, a ne blokade koja će vas zaustaviti.

Mnogi pisci se kunu u metod „pahuljice“, ali, na kraju, jedini način da vidite da li zaista pomaže, jeste da ga sami isprobate. Čak i ako, u nekom trenutku, odstupite od ovog metoda, možda će vam pomoći da jasnije sagledate ključne elemente priče.

Izvor: blog.reedsy.com
Prevod: Lidija Janjić