Kako zavoleti sebe

Sa vama je sve u redu, divno je biti u sopstvenoj koži

Ljubav prema sebi konačno je došla na dnevni red i sada se o njoj govori slobodno, bez stida da se time povređuju osnovne vrline poput čovekoljublja, velikodušnosti i dobrote. Štaviše, postalo je jasno (nekima više, nekima manje) da nijedan oblik ljubavi niti odnos ispunjen ljubavlju nisu mogući bez ljubavi prema sebi. Sve je više tekstova, knjiga i priručnika koji nas podsećaju da prvo moramo voleti sebe da bismo mogli voleti druge.

Nedovoljan je ipak, broj onih koji nam govore kako se do ove ljubavi stiže, a još manje je onih koji nas ohrabruju ne prećutkujući da je u pitanju veoma složen, dugotrajan proces i da koraci na ovom putu nisu posuti ružinim laticama. Naprotiv - ovaj put vodi kroz najrazličitije tunele i lavirinte: ponekad ćemo se zateći u mraku i osetiti strah, a ponekad imati osećaj da smo potpuno izgubljeni... To će biti odličan znak - jer da bismo se našli, moramo se izgubiti - tako ja tumačim Isusovu poruku - "Ko izgubi sebe, mene radi, zadobiće život večni", jer Isus je simbol Svesti, Ljubavi i Bivanja.

Ljubav prema sebi počinje dopuštanjem i prihvatanjem. Bez toga, ona jednostavno nije moguća. U sadašnjem trenutku, mi smo ovakvi kakvi jesmo, sa mislima i osećanjima koje imamo, u telu koje je takvo kakvo je. Postoji na hiljade razloga zašto smo baš takvi i nema nikakve potrebe da se bavimo njihovom analizom, bilo da nam je ona potrebna u svrhu alibija ili da bismo se nečim pohvalili. Mi možemo želeti da nešto od svojih psihičkih ili fizičkih osobina, umnih veština ili znanja promenimo, ali ne možemo usloviti Ljubav prema samima sebi ostvarenjem tih promena.

Ne možemo reći: „Voleću se kada završim fakultet ili kada budem zarađivala dovoljno, kada izgubim sedam kilograma ili kada postanem bolji čovek.“ Nema potrebe da objašnjavam da kod postavljanja uslova nikako ne može biti reči o Ljubavi, već pre o njenoj negaciji.

Naravno, uslovljavanje je utisnuto duboko u našoj podsvesti: još kao sasvim male naučili su nas da će nas voleti ako... To "ako" pomrsilo nam je konce. Evo nekih ideja kako da sada, kada smo veliki i kada se više ne moramo ponašati pod prisilom podsvesti, doživimo tu bezuslovnu ljubav za kojom smo uvek čeznuli, to prihvatanje našeg pravog Bića, taj predivan osećaj da je sa nama sve u redu i da je divno biti u sopstvenoj koži:

1. Sagledajte sospstvenu posebnost, lepotu, jedinstvenost, neponovljivost. Ruku na srce, da li biste ste zaista voleli da ste neko drugi?

2. Uočite da je svaka ličnost sastavljena od osobina od kojih su neke funkcionalne, druge ne, neke društveno prihvaćene, neke ne, jedne poželjne, a druge nepoželjne. Sve u zavisnosti od ugla gledanja. Obrni okreni - mi nismo savršeni! I to je činjenica koju moramo osvestiti kako bismo pred sebe prestali da stavljamo zahteve da prvo postanemo savršeni pa ćemo se onda prihvatiti i voleti.

3. Posmatrajte sebe bez komparacije sa drugim ljudima - jer drugi ljudi su drugi ljudi. Mi nikada pouzdano ne možemo znati o drugima ono što možemo zanti o sebi. I zato procenjivanje drugih i upoređivanje s njima često ometaju ionako krhku ljubav prema sebi.

4. Obraćajte pažnje na sopstvena osećanja. Naša osećanja, (koja bazično možemo podeliti na prijatna i neprijatna), predstavljaju naše osnovno i jedino merilo sveta oko nas. Svi imamo želju da budemo srećni, ali mnogi od nas to sebi ne dopuštaju, iz najrazličitijih razloga. Važno je osetiti da je naša sopstvena sreća, naša životna radost najviše što možemo ponuditi drugima, jer samo iz tog stanja naše davanje nosi energiju ljubavi i kreacije, a oni koji nas vole ne mogu imati veću radost od one da nas vide zadovoljnim i srećnim. Pitajte sebe: "Šta ZAISTA želim?" i potom pristupite osmišljavanju narazličitijih načina kako da to i ostvarite.

5. Obraćajte pažnje na svoje misli – njih u najgrublje možemo podeliti na pozitivne i negativne. Kao što nam je Otac Tadej poručio – “Kakve su ti misli takav ti je život”, ili kao što smo mogli da vidimo u filmu Tajna, ili kao što govore Abrahamova učenja, ili kao što nam je saopštilo stotine i hiljade velikih mudraca i svetih ljudi – pozitivne misli privući će pozitivne događaje, i obrnuto, negativne će privući sebi slične. Vi MOŽETE izabrati svoje misli! Povreujte u to!

Ne možemo voleti sebe a ne dati sebi pravo na grešku, ne dopustiti sebi odmor, radost, bezazlenost, ljutnju, smeh, glupost... Ne možemo voleti sebe a prekorevati se zbog svakog neuspeha, promašaja ili pogrešne procene, zaboravljajući da su posle bitke sve vojskovođe pametne. Ne možemo prihvatiti sebe ako prihvatamo samo one osobine koje kod sebe vrednujemo i volimo, dok druge osuđujemo i zbog njih se okrivljujemo. Ne možemo voleti sebe dok sebi ne dopustimo da budemo i spoljavamo se takvi kakvi jesmo uprkos tome što to nije po volji i meri drugih.

I, nikada ne gubite iz vida - ljubav prema sebi se rađa i postiže uvek iznova, jer smo danas drugačiji nego što smo bili juče i jer je pred nama još mnogo situacija i izazova u kojima ćemo neku ulogu odigrati prvi put...