27.03.2012.
Otkud to da nam već nekoliko godina unazad sa severa kontinenta stigne nekoliko vrhunskih trilera i da su baš ti pisci uspeli da pogode ukus čitalaca širom sveta? U čemu je tajna iznenadne popularnosti skandinavskih pisaca krimića?
Kada se početkom godine u bioskopima širom zemlje pojavio film Muškarci koji mrze žene, Dejvida Finčera, adaptacije istoimenog romana Stiga Lasona, najuspešnijeg i najpopularnijeg nordijskog pisca, prodatog u više od 70 miliona primeraka širom sveta, možemo samo da postavimo ovo pitanje sa početka. Šta je to tako posebno u tim Skandinavcima i kako to da su njihovi krimići među najprodavanijim knjigama na svetu?
Šta inspiriše ove pisce na pisanje romana o poremećenim serijskim ubicama, hodaju li njihovim selima i gradovima psihopate sa motornim testerama u rukama i da li su njihove dnevne novine pune vesti iz crne hronike?
Istina je da su skandinavske zemlje, Švedska, Danska, Norveška i Finska, mešu najsigurnijim na svetu, da je procenat ubistava, posebno onih okrutnih, među najmanjima na svetu, a stopa kriminala zanemarljiva, tako da ti trileri nisu utemeljeni na stvarnosti. Ipak, deluju stvarnije od bilo koje stvarnosne proze.
Osim Stiga Lašona koji je svojom trilogijom Milenijum postao simbol savremene skandinavske književnosti, pravi brend poput IKEA-e, ono protiv čega se taj prerano preminuli borac za ljudska prava borio, danas imamo nekoliko vrhunskih skandinavskih autora krimi literature.
Već nekoliko godina unazad ovi autori pišu krimiće sledeći najbolju tradiciju britanskih- izvrsne logične zaplete kojima su dodali svoje specifične, lokalne probleme, inspektore i detektive toliko drugačije od onih iz američkih filmova i serija, ali i od britanskih. Njihovi junaci su mnogo više evropski, sa previše mana i slabosti.
Pre svega trileri švedskih autora su već duže vreme popularni u svetu, samo je sa Lasonovom trilogijom sve ekspolodiralo. Istinski ljubitelji ovog žanra, među koje spadam i ja, ne mogu zamisliti svoju kolekciju bez romana Heninga Mankela, Hakana Nesera, Ju Nesbea ili Karin Fosum.
Naravno, da to nisu ni približno svi autori nordijskih krimića, ali svakako su najpoznatiji i najprevođeniji. Tajna njihovog uspeha pre svega leži u veštini stvaranja likova i izmišljanja napete priče, koja u pozadini uvek ima socijalni karakter. Svi autori se u mnogočemu razlikuju, njihove priče nisu slične ali ih odlikuje ista atmosfera- s jedne strane mračna i hladna, a s druge njihovi heroji, inspektori i njihovi pomagači uvek imaju izražen osećaj za pravdu. Pored toga su ljudi od krvi i mesa, greše u istragama, imaju gomile ljubavnih problema, skloni su opijanju i drugim porocima tako da se kroz njihove likove na najbolji način oživljavaju inspektori iz onih klasičnih američkih hard-boiled krimića. Ipak, za razliku od mnogih komercijalnih američkih autora trilera, Skandinavci su muškarci i žene dvadesetprvog veka, slabići koji u sebi pronalaze hrabrost da se suoče sa izazovima. I baš te njihove karakteristike stvaraju osećaj da pored sebe imamo junaka iz komšiluka. Zločini koje istražuju reflektuju savremene probleme kao što su trgovina ženama, pedofiliju, homofobiju ili rasizam, ali i ubistva iz ljubomore ili osvete.
Moja preporuka za sve ljubitelje ovog zanra je Ju Nesbe, poznati švedski pisac bestselera ali pre svega muzičar koji je radio i kao novinar i berzanski broker. Njegova za sad četri romana je prevela izdavačka kuća Laguna, među kojima je moj favorit najnoviji roman na nasem trzistu, Lovci na glave, roman koji je i ekranizovan a na ovogodišnjem FEST-u je domaća publika mogla i da pogleda ovaj film.
Druga preporuka je norveška kraljica krimića, Karin Fosum, i njen roman Nevesta iz Mumbaja. Laguna je prevela i ovaj roman kao i njen roman Ne osvrći se.
I treća preporuka je naravno cela trilogija Milenijum, koju sam pasionirano čitala prošle godine. Kod nas je ovu trilogiju Stiga Lasona objavila izdavačka kuća Čarobna knjiga. I iako je Dejvid Finčer uradio film po prvom delu ove trilogije, ja ipak više volim izvornu švedsku verziju. Ovih dana HBO kanal je prikazao sva tri dela. Malo je reći da sam uživala.
Za kraj da kažem da sam apsolutno sigurna da će čitaoci retko pogrešiti sa skandinavskim krimićima, a najbolje od svega je što je svaki autor specifičan i drukčiji, tako da mi se čini da ne možemo govoriti samo o skandinavskoj školi krimića nego o skandinavskom talasu.
U iščekivanju da izdavači prevedu i druge pisce, uživajte za sada u ovim.