Ne mogu da živim bez tebe

Ne mogu da živim bez tebe – reči koje (ne) želimo čuti.

Kao i sve drugo u životu ono što nam u jednom trenutku prija i znači, u narednom može da izazove bol i glavobolju. Reči: “Ne mogu da živim bez tebe”, možda želimo čuti dok smo zaljubljeni, s čvrstom verom da ćemo zauvek to i biti. Naprotiv, kada se lepi dani potroše i srce isprazni, iste reči izazivaju u nama nelagodu i neprijatnost s kojom najradije ne bismo imali nikakve veze. Ono što je istina, jeste da bez obzira na to da li ih želimo ili ne, one nikada ne predstavljaju izraz ljubavi. Možda tu leži odgovor na pitanja razočaranih ljubavnika: Šta se dogodilo, zašto se sve promenilo, zašto je kraj tako bolno drugačiji od početka? Izneverena očekivanja su ono što nas ostavlja povređenima i potrošenima.

S njim sam srećna, ispunjena, sve ima smisla...ne mogu da zamislim ni dan, a kamoli život bez njega – rekla je Maja na Susretu pomerisrca.

Ljubav nikada ne dolazi spolja. Ona se rađa i živi u nama samima. I samo od nas zavisi koliko će naši dani i životi biti njome ispunjeni. Isto je i sa sećom. Sreća koju nam je neko drugi danas dao, sutra je već može uzeti, najčešće, bez ikakve namere da nas povredi. Ali ako smo u stanju da budemo srećni unutar sebe, osvojili smo prostor koji nam niko i ništa ne može oduzeti. U protivnom, stalno smo zavisni. Zavisimo od tuđe ljubavi, naklonosti ili raspoloženja da nam pričini zadovoljstvo, ukaže pažnju. Ovakva zavisnost rađa strah jer smo svesni da skoro ništa ne zavisi od nas a da u svakom trenutku možemo ostati bez onoga što volimo ili onoga što nam je potrebno. Kažu da tamo gde je strah nema dovoljno mesta za ljubav. Strah, prerušen u ljubomoru, posesivnost, manipulativnost, nesigurnost i druga prigodna ruha, malo po malo osvaja sve veći prostor. Osetivši da za nju nema mesta, ljubav odlazi, a nama ostavlja pitanje: Zašto? I kuda? Da bi mogao da voli drugog, čovek mora da voli sebe. da bi mogao da živi sa drugim, čovek mora naučiti kako da živi sam sa sobom. Upravo zato, psiholog i pisac Skot Pek nam poručuje: “Dvoje ljudi se vole onda kada su sposobni da žive jedno bez drugoga, ali su izabrali da žive zajedno”