Knjiga „Slatke priče“ u izdanju Lagune nastala je iz ličnog iskustva i istraživanja autorke Slađane Jelić. Rođena Beograđanka, Slađana Jelić je završila studije psihologije na Filozofskom fakultetu i postdiplomske magistarske studije neuropsihologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Klinički psiholog je 20 godina u Specijalnoj bolnici za celebralnu paralizu i razvojnu neurologiju. Njena prva knjiga u izdanju Lagune otkriva psihološku i biološku suštinu gladi i uživanja u hrani, učeći nas kako da postignemo sitost, zdravlje i zadovoljstvo..
Objasnite nam šta znači termin „vremenski pritisak“?
To je užurbanost koja dovodi do stresa. Ljudi su danas osetljiviji na stres nego ranije kada su uslovi života bili mnogo teži. To samo pokazuje koliko taj osećaj nedostatka vremena za obavljanje važnih zadataka i obaveza može psihološki da iscrpi.
Da li, u stvari, uspeh u današnje vreme zavisi od toga da li ste „munja“?
Uspeh najviše zavisi od toga koliko neko veruje u sebe. Ne može se svaki uspeh postići munjevito, ali je visprenost u današnje vreme često prednost.
Kako izgleda Vaš radni dan i da li ste neko ko ume da se „emotivno prejede“?
Moj radni dan se sastoji od dijagnostike i savetovanja u sklopu posla kliničkog psihologa. Empatija je nešto što se u tome podrazumeva, ali je ponekad teško da taj nivo emotivnog odgovora ostane u uobičajenim okvirima i ne uzdrma. Neutralnost je tu uvek relativna. Međutim, energija vraća uspeh u nimalo jednostavno rešavanje različitih problema.
Kako otkriti tajne šećera i gde prestaje slast, a počinje strast?
Šećer je postao tabu tema i predmet raznih mitova, tako da je pod velom tajne više nego ikad. S druge strane, za nauku šećer odavno nema tajni. Svetska zdravstvena organizacija je utvrdila koje su to količine šećera koje ne ugrožavaju zdravlje ljudi različitih uzrasta. To je, na primer, čak 50 g šećera dnevno za odrasle. Problem je samo u tome što je prosečna potrošnja šećera u realnosti oko 115 grama. To je već problem koji je potekao iz hedonističke, a često i emotivno podstaknute gladi i izloženosti stresu. Zato su u uslovima stalne žurbe i velikih očekivanja slatkiši često priručno sredstvo za tešenje, ali i za brzu nadoknadu energije i tako dolazi do navike prejedanja slatkom hranom. Da li je onda izbegavanje šećera rešenje? I ovde važi pravilo da odricanje od prirodnog hedonizma uvek ima suprotne efekte. To što mnogi pribegavaju uzdržavanju, to nije rešenje, tim pre što istraživanja pokazuju da uzimanje slatke hrane sa prekidima izaziva prejedanje. Na primer, crna čokolada se može jesti svaki dan, jer pored dobrih psiholoških efekata sadrži mnoge vitamine, minerale i fitonutrijente koji pomažu očuvanju dobrog zdravlja. Samo je važno znati šta je dozvoljeno i pronaći pravu meru.
Otkrijte nam koliko ste Vi u zoni komfora, koliko u zoni telefona i koliko ste hedonista?
Kada je reč o hedonizmu, u tome uvek tražim neki optimum. Nisam asketa, ali ni od onih koji se opuštaju bez postavljanja granice. Ako se opustim malo više, jednostavno donesem odluku da budem disciplinovana. Hedonizam je prirodan impuls, ali je naša svest to što treba da usmerava ove impulse.
Šta su Vaše slatke navike, a šta recept za sreću?
Za mene su to čokolada sa oko 70% kakaoa svakog dana, kolači ili neka voćna pita jednom nedeljno. U metaforičnom smislu, moja najdraža slatka navika je čitanje. Recept za sreću je imati dostižne ciljeve, mnogo interesovanja i svakodnevnih malih radosti.
Kako Vi lično birate hranu i koji su korisni linkovi za pravu dijetu, ako je uopšte ima?
Imam odličan plan obroka već godinama, što štiti moje zdravlje i donosi mi uživanje u svakom obroku. Imala sam veliku sreću da taj način ishrane posle obavezne medicinske dijagnostike za mene sastavi stručan i human lekar dr Jagoda Jorga, uzimajući u obzir i rizik od dijabetesa. Taj rizik je time izbegnut, a ta nekada dijeta, sada je moj način ishrane. Obroke uzimam prema utvrđenom sledu, ne baš u minut ako to nekad nije moguće, ali bez većih proizvoljnosti i odstupanja. Taj plan ishrane je podešen upravo prema tome šta je moja omiljena hrana, a obroci su raznovrsni i donose sitost, što je takođe važan uslov da bismo bili zadovoljni obrokom i da bi ovaj zdravi plan ishrane mogao da se održi tokom vremena. Međutim, dijeta je danas više nego ikad pogrešno shvaćena. Iako je dijeta medicinska mera zdravog smanjenja težine, većina ljudi primenjuje razne izgladnjujuće dijete rekreativno, po sopstvenom nahođenju. Većina tih kratkih dijeta ima suprotne efekte od smanjenja težine. Taj koncept je sam po sebi pogrešan, ali ljudi misle da je čitav problem samo u njima, tj. u tome što nisu dovoljno jaki da odole iskušenjima. Međutim, to u prvom redu nije pitanje volje, jer se uvek prvo aktiviraju biološki mehanizmi kojima se sam organizam brani od gladovanja. Važno je steći dobro znanje o tome i, osim zabavnih knjiga, više čitati i edukativne knjige, a to je u oblasti ishrane posebno važno, jer verovatno ne postoji oblast gde se ljudi slabije snalaze i više greše. Dobro znanje je najkorisniji link ka zdravom uživanju u hrani. „Slatke priče“ donose upravo ove priče.
Tekst: Sara Pašić
Izvor: AHA magazin