Roman koji nudi drugačiju perspektivu, depersonalizovanu sliku rata i života u Sarajevu pod opsadom, „Top je bio vreo“ Vladimira Kecmanovića od 24. februara može se kupiti u svim knjižarama Delfi, Laguninin klubovima čitalaca u Srbiji, kao i na sajtovima www.laguna.rs i www.delfi.rs.
Roman „Top je bio vreo“ je antiratna drama o odrastanju dečaka u Sarajevu pod opsadom tokom devedesetih godina. Po ovom romanu je snimljen istoimeni igrani film koji će svojom premijerom otvoriti ovogodišnji Fest.
U toku granatiranja Sarajeva, jedan dečak srpske nacionalnosti ostaje bez roditelja. Usled traume, dečak zanemi, a brigu o njemu preuzima komšinica Tidža muslimanske nacionalnosti čiji je sin dečakov najbolji drug Kenan. Potresni opisi njegovog odrastanja u ratnim uslovima, prvog pijanstva, prvog seksualnog iskustva, prve tuče...
Sve se menja kada njegov drug i Tidžin sin pogine od granate i kada ona, usled toga, odgurne dečaka i prekine da vodi brigu o njemu jer je srpske nacionalnosti...
„Nesumnjivo najhrabriji srpski roman dvadeset i prvog veka.“ Slobodan Vladušić
„Na početku prošlog veka beše Crnjanski, sa svojim neponovljivim rečenicama bez kraja, koje su se, ispresecane bezbrojnim zarezima, prelivale preko svojih čitalaca kao more. Na početku sledećeg, ovog veka, nalazi se Vladimir Kecmanović, sa rečenicama kratkim, šiljatim, koje se kao ekseri zabijaju u naša čela. Zatvorili smo krug.“ Bojan Bosiljčić
Vladimir Kecmanović rođen je 1972. godine u Sarajevu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Opštu književnost sa teorijom književnosti diplomirao je 1997. na Filološkom fakultetu u Beogradu. Godine 1990. njegova „Histerija“ dobila je nagradu „Ivo Andrić“ na jugoslovenskom konkursu lista Oslobođenje za najbolju kratku priču. Sačinio je izbor dela Dušana Radovića i Dušana Petričića za knjigu „Duškova kuća“, koja je na Beogradskom sajmu knjiga 2004. proglašena knjigom godine.
Za nacrt romana „Top je bio vreo“ dobio je stipendiju Fondacije „Borislav Pekić“ za roman u nastajanju. Pošto je objavljen, „Top je bio vreo“ ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu i dobio nagradu „Meša Selimović“. Kecmanovićeva proza prevođena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski i rumunski jezik.