Vladimir Kecmanović je, kako kaže, sebe počeo smatrati piscem nakon objavljivanja svog trećeg romana „Feliks“ koji je 2007. godine bio u užem izboru za Ninovu nagradu.
Nakon ove knjige usledili su romani „Top je bio vreo“, „Sibir“, „Kainov ožiljak“ i „Osama“.
U Kecmanovićevom poslednjem romanu „Osama“ pripovedač, stari musliman iz Bosne, ispoveda svoj život nekadašnjem zemljaku s kojim se susreo u Americi, gde je dospeo posle ratova i raspada Jugoslavije. Njegova priča o moćnicima i žrtvama jednog do juče mirnog i sređenog sveta, o Muratovom sinu Baji koji se u pomračenju uma poistovećuje sa Osamom bin Ladenom, kao da priziva povest o Ćamilu i Džem-sultanu, samo na ovim prostorima i u skorašnje vreme, u ovdašnjoj „prokletoj avliji“.
Kada je reč o stilu koji neguje u svojim romanima autentičan je i upečatljiv, a njemu se dopada i naziv kojim ga neki opisuju – „enter stil“.
„To znači kratke rečenice i mnogo novih pasusa što pojačava efekat izgovorenog i napisanog, što je po meni vrlo bitno u današnje vreme jer se mnogo priča i onda se u toj silnoj priči izgubi značaj reči“, istakao je Kecmanović.
Inspiraciju i teme za svoje romane pronalazi u onome što je doživeo, čuo i u onome što je pročitao.
Obrenovačka publika je imala prilike da upozna Vladimira Kecmanovića i da čuje više o njegovom bogatom stvaralaštvu u četvrtak, 26. novembra u Gradskoj biblioteci „Vlada Aksentijević“.