Knjiga Bila Brajsona „
Kod kuće“ nosi podnaslov „Kratka istorija privatnog života“, ali bilo bi još tačnije da je nazvana „Stvarno interesantne stvari za koje niko ne zna“.
Stvari kao što je selo iz Kamenog doba otkriveno u Škotskoj – starije od Velikih piramida. U njemu su pronađene komode, ostave sa policama, vodovodne cevi i čak krovom pokrivene staze koje povezuju kuće.
Ili priča o tome kako su so i biber postali začini koji se sada nalaze na svačijem stolu. („Zašto ne biber i kardamom, na primer, ili so i cimet?“, pita se Brajson.)
Knjiga se bavi svime, od dendrohronologije do istorije arhitekture, dotičući teme koje deluju kao da nemaju ništa sa kućama ili privatnim životom, sve dok se stvari ne slože i poenta postane vidljiva. Ukratko, „Kod kuće“ će vam dati teme za razgovor u društvu u narednih sto godina, ili barem do naredne Brajsonove knjige.
Evo nekoliko njegovih otkrovenja:
Tajanstveni začin
Još od pedesetih godina 19. veka, set začina sačinjavaju: flaša sa uljem, flaša sa sirćetom, jedno škropilo (bočica sa rupicama) sa solju, druga sa biberom i treća sa ko zna čim. Iako to ne pripada drevnoj istoriji, nema ni nagoveštaja koji bi mogao da nam kaže šta je obično sadržala ta treća posuda. Možda je to bio senf u prahu (slačica).
Šta je Tuffet?
Da li ste mislili da je to neka vrsta sofe? Većina ljudi tako misli, ali činjenica je da se jedini put u istoriji ta reč pojavljuje dečjoj pesmi „Little Miss Muffet“. Uzimajući u obzir sadržaj pesmice, to bi mogao da bude tabure, ili besmislena reč izmišljena samo da bi se rimovala sa „muffet“. Svet možda nikada neće saznati istinu.
Vitamini
Da li ste se ikada zapitali zašto vitamini idu od A do E, a onda prelaze na K, kao da su vitamini od F do J kažnjeni zbog lošeg vladanja? „K“ zapravo potiče od punog naziva Koagulacioni vitamin, kako ga je nazvao danski naučnik koji ga je otkrio. Još čudniji je vitamin C, koji svaki član životinjskog sveta može sam da proizvede u organizmu, osim zamoraca i ljudi, koji svoje dnevne potrebe za tim vitaminom moraju da zadovolje ishranom.
Niska vrata
Zabluda je da su vrata na starim kućama bila mala jer su tada ljudi bili niži. Vrata, kao i prozori, bila su skupa, pa su ljudi štedeli praveći ih što manje.
So i biber
Mada mi danas dajemo prednost soli, konzumirajući je čak i u hrani koja nije slana (unca kornflejksa, ističe Brajson, ima više soli nego unca posoljenog kikirikija), Rimljani su voleli biber – posipali su ga čak i po slatkišima.
Dnevna soba (Drawing room)
Pretpostavljao sam da reč „drawning“ ima neke veze sa obiljem sunčeve svetlosti u ovim sobama, zbog čega su bile pogodne da se tu viktorijanske dame bave crtanjem. Zapravo je reč o skraćenici od „withdrawing room“ (withdrawing – povlačenje), dakle mesto gde se sklanja od ostalih u kući. Sada kada to znam, namena te prostorije deluje manje druželjubivo nego što sam mislio.,
Izvor: mentalfloss.com