Svedočenje o vremenu u kojem se loše svedeni računi prošlosti vraćaju sa obeležjem tragikomedije, a epovi postaju telenovele.
„Poštovani čitaoče: ne oklevaj ni čas nego kupi i smesta pročitaj ovu knjigu. Pred tobom je pravi veliki roman-freska, kao oni što su se pisali pre pola veka, uvodeći Latinsku Ameriku na velika vrata u svetsku književnost!“
Hulio Valdivijeso, meksički intelektualac koji se iselio u Evropu, posle dugog odsustva vraća se u svoju zemlju. Revolucionarno-institucionalna partija (PRI) napokon je izgubila na izborima i počinje prelazni period. Hulio se, kao i svi emigranti, vraća u samo njima poznat tok vremena, uvek prisutnu prošlost, gde se čovek ponovo susreće sa sablašću onoga što je mogao biti, sa zavodljivom nemogućnošću da nastavi život tamo gde ga je ostavio. I u tom zanosnom i strašnom povratku odvijaju se susreti koji ga vode do izgubljene ljubavi, do epizode iz rata kristerosa za koju je vezano njegovo sopstveno ime, do žive legende o pesniku Ramonu Lopesu Velardeu.
Ali kako prihvatiti ovaj novi život? Jer, posle pada PRI-ja, nameće se novo tumačenje, novo prikazivanje istorije. I u takvoj istoriji, gde se sustiču sve priče, Valdivijeso će upoznati romanopisca Konstantina Portelju, koji haos pretvara u uzbudljive bestselere; biznismena Gandaru koji želi da proizvodi autorsko televizijsko smeće; sveštenika Monteverdea, koji traži čvrste razloge za veru u istržanom okruženju i Ignasiju, Penelopu svih povrataka. To su glasovi koji traže svedoka, saučesnika, pripovedača istorije. Valdivijeso se, naime, u svom osobenom prelaznom obredu, vratio na jednu Itaku izmučenu veštim udarcima organizovanog zločina i politike shvaćene kao zavera, u jedan Meksiko gde se loše svedeni računi Revolucije vraćaju sa obeležjima tragikomedije, gde se epika pretvara u telenovelu.