Nagrade za najbolji roman u Nemačkoj i Švajcarskoj 2010. godine.

Lirska saga o porodici vojvođanskih Mađara, koja deli sudbinu reke Jugoslovena što su sedamdesetih godina prošlog veka pohrlile u pečalbu na Zapad. Otac, majka i dve kćeri Kočiš nose u inostranstvo nepomirljivu gorčinu zbog neke skrivene nepravde, ali i čežnju za panonskim zavičajem. Iz godine u godinu, oni provode leto u vojvođanskoj ravnici odakle su potekli, u pospanoj varošici gde na svom gazdinstvu stoluje baka Mamika, očeva majka, za stariju kći Ildiko najvažnija osoba na svetu. Jednog leta Mamika će ispričati deci životnu dramu svog pokojnog muža, kome je država posle rata oduzela zemlju i slomila srce...

Dok se porodica među ljubaznim ali hladnim Švajcarcima mukotrpno penje lestvicom opstanka, i dok se istovremeno u njihovoj bivšoj domovini rasplamsava vihor novog rata, glavna junakinja Ildiko ispreda setnu i oporu priču o sudbini emigranata, o izgubljenom raju zavičaja, o odrastanju između dva sveta koji postaje svet za sebe: u njenom slučaju, prelepa panonska pesma koja lebdi između dva jezika, prošlosti i sadašnjosti, alpskih pejsaža i beskrajne ravnice, radosti i tuge, otuđenosti u blagostanju i prisnosti u nemaštini, kulture zaborava i snage sećanja.

Ova uzbudljiva pripovest sa autobiografskim elementima proglašena je za najbolji roman na nemačkom jeziku 2010. godine u Nemačkoj i Švajcarskoj (prestižne nagrade Deutscher Buchpreis i Schweizer Buchpreis), i donela Melindi Nađ Abonji, rodom iz Bečeja, zasluženo priznanje i kritike i čitalaca u više evropskih zemalja, na čije je jezike prevedena.