Ovo je knjiga o jednoj generaciji na prelomu vekova, ideologija, epoha. Knjiga o jednom simbolu koji je trebalo da bude internacionalan, a postao je iracionalan. O fudbalu kao vernom ogledalu naših života i naše stvarnosti. O jednom srpskom klubu kome su najveći evropski trofej doneli Jugosloveni. Pred čitaočevim očima ređaju se protekli događaji i ljudi kojih više nema, vraćaju se prizori iz prošlosti, žalosne, ponosne i nezaboravne u isti mah.
   
Miloš Rajković, naš poznati novinar i pisac, deleći sa čitaocem svoje radosti i razočaranja, ispričao je priču i o sebi i o Beogradu, o Bulbuderu, Zvezdari, Topčiderskom brdu i Marakani. Nije štedeo nikoga, otkrivao i svoje sumnje i svoje slabosti. Uhvatio je duh jednog doba i jednog pokoljenja čija je zvezda bleštavo sijala nadohvat ruke, na vrhovima prstiju. I Zvezda je morala da padne. Kao žrtva na oltaru naših grehova, kao znak pokleklog naroda, kao oružje u rukama poraženih. A opet, možda je ovo piščeva i naša „žal za mladost“. Za onom Zvezdom. Za nama samima i onim što smo bili.
Tempi passati.
– Milan St. Protić

Ova knjiga može da posluži kao svojevrstan putokaz u zlatno vreme domaćeg fudbala, kada je odnos mladih prema sportu uopšte bio iskren i viteški, kada je u društvu, medijima i sportskim klubovima bilo kudikamo više entuzijazma i nekoristoljubivosti nego danas. Ona govori o svima onima u čijim grudima kuca pravo sportsko srce.
– Dragan Džajić