„Dobro napisan, pristupačan i interesantan prikaz naučne revolucije istraživanja gena, koja ima temeljan uticaj na nas, ali i na živote generacija koje dolaze.“ Guardian
„Mukardži, dobitnik Pulicerove nagrade upoznaje nas kako su naučnici uspeli da shvate ulogu gena u ljudskom razvoju, ponašanju i fiziologiji. Jasno govori o načinu na koji geni funkcionišu – koliko do sada znamo – pri čemu razmatra i polja genetike na koja smo tek kročili. Takođe, on ispituje mnoge filozofske i moralne dileme, obrađujući sporno pitanje eugenike, istraživanje matičnih ćelija, kloniranje i korišćenje genotipa osobe za predviđanje njenog zdravlja ili ponašanja. Gledajući u budućnost, predstavlja nam mogući napredak u lečenju bolesti, ono dobro što nauka o genima može da nam donese uz sva etička pitanja koja se tim pokreću.“ Publishers Weekly
„Izuzetna i otrežnjujuća priča o tome kako su ljudi uspeli da shvate ulogu gena u stvaranju čoveka kakvog danas poznajemo – ali i šta manipulacija genima može da nam donese u budućnosti.“ Milwaukee Journal-Sentinel
„Gen je fantastična sinteza nauke i života, ali i prikaz sila koje deluju na nauku o genima, kao i etičkih i filozofskih izazova koje nose njena dostignuća.“ Pol Berg, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju
Odlično napisana i veoma informativna knjiga. Pokušava da nam objasni naše genetičko nasleđe. Pisana je jednostavnim jezikom, a autor objašnjava šta je gen, genska terapija i kako je napredovala genska terapija koristeći primer istorije mentalne bolesti u svojoj porodici. Posebno mi se dopalo što autor predstavlja i etičke dileme sa kojima ćemo morati da se suočimo kako se dalje bude razvijalo ovo polje nauke.
U ovoj lepo napisanoj, živopisnoj istoriji genetike, autor nas uzima za ruku i vodi kroz dvoranu slave svih ljudi koji su razlog moderne biologije koju proučavamo danas. Njegovi slikoviti opisi čine knjigu interesantnom i lakom za čitanje. Svako ko je zainteresovan za istoriju i budućnost nauke uživaće i naučiće mnogo čitajući Gen.
Ovo je knjiga nam daje odgovor na to ko smo mi, šta nas čini ljudima na tom ćelijskom nivou. U njoj smo svedeni na suštinu, na ćelijsku organelu, na nešto još osnovnije, a najsloženije, na DNK, na gene u kojima piše sve o nama.
Istorija genetike je prikazana na pristupačan način, tako da sam i ja, koja sam potpuni laik za to, mogla da sasvim jasno razumem većinu informcija. Naročito me je privuklo razmatranje genetike iz moralnog ugla.
Odlična, odlična knjiga, vredna svake sekunde utrošenog vremena.
Kada razmišljamo o sebi samima, koliko često se zapitamo šta je to što nas definiše, a da nam je genetski predisponirano. Šta smo nasledili od svojih roditelja kada su u pitanju lične osobine, karakterne crte, a šta kada je reč o vitalitetu i zdravlju tj. za koja smo oboljenja genetski predisponirani? Često razmišljamo o tome, iako suštinski raspolažemo sa vrlo malo stvarnih činjenica o genetici. Na svima pristupačan i interesantan način, Sidarta Mukardži opisao je u ovoj knjizi istoriju razvoja genetike od njenih početaka do danas, predstavljajući važnost ove oblasti medicine i nauke u lečenju bolesti, uz sva etička pitanja koja se time pokreću. Iako u sebi sabira veliki broj relevantnih naučnih objašnjenja i opisa, kada kažem da je svima pristupačna knjiga, mislim da je ona napisana tako da vam izgleda kao da gledate neku zanimljivu emisiju na National Gegraphic-u. Preporučila bih svima koji vole da znaju više.
Kao đak bio sam fasciniran genetikom kao naukom. Obožavao sam da u srednjoj školi čitam o Mendeljevoj gentici; DNK, RNK i proteini; varijacije, mutacije i aleli. Nažalost, nakon srednje škole, izgubio...
„Ova knjiga je priča o rođenju, razvoju i budućnosti jedne od najsnažnijih i najopasnijih ideja u istoriji nauke: o ’genu’, fundamentalnoj jedinici nasleđivanja i osnovnoj jedinici svih bioloških info...
Sidarta Mukardži svoju istoriju genetike naziva „intimnom“ iz dva razloga. Prvo, uspešno je primenio isti princip slikovitog prepleta ličnog i naučnog kao i u svojoj prethodnoj, veličanstvenoj knjizi ...
Mnogo pre početka dokumentovanja prošlosti, ljudi su prepoznali da roditelji na svoju decu prenose nešto – nazovimo to „sličnošću“ – a onda deca to prenose na svoju decu, i tako redom generacijama. Al...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.