U romanu "Isčekujuči varvare" tobožnji napad varvara i iznenadna poseta policijskog izaslanika iz prestonice Carevine,menja učmalu svakodnevicu sredovečnog načelnika utvrđenja. Kao što je oduvek bilo, oni koji poviše stoje, poviše i znaju, pa je preko noći načelnikova mirna oaza postala linija razgraničenja, opasna zona i potencijalna linija fronta između Carevine i varvara, dojučerašnjih nomada, koji, tamo negde, kuju veliku zaveru. Zajedno sa tim novim vestima dolazi i sveprožimajuči strah i neki novi sasvim drugačiji pogled na stvarnost.I tako najednom i oni koji nikada nisu videli varvare, pouzdano su znali ko su oni, personifikacija zla, opasnost koja pritajeno vreba nadomak granice Carevine i čeka strpljivo svoj trenutak.Zato ih treba uništiti na vreme, pre nego što shvate da su njihove podmukle namere razotkrivene. Život koji je načelnik godinama gradio nestaje mu pred očima. Iščekujući varvare, ljudi se menjaju…Sjajan roman i obavezno štivo za sve koji razmišljaju izvan kutije

Junaci ovog romana su podanici jedne imperije-Carevine, smešteni u jednoj njenoj pograničnoj vojnoj ispostavi u kojoj vreme teče sporo, u tihom suživotu lokalnog stanovništva i povremenih nomada koje put nanese u njihovu naseobinu. Ispostavom upravlja Načelnik, čija je dužnost da održava red i zakon i da prosleđuje prikupljena dobra u prestonicu gde ih očekuju. Daleko od prestonice,pa time daleko i od nevolja, Načelnik živi spokojno, na granici Carevine koja se, kao i sve Carevine, brani od varvara.Iz prestonice iznenada stižu naredbe o gušenju pobune varvara, koji su se navodno pojavili na granici,iako Načelnik za tu tvrdnju ne nalazi nikakvu empirijsku potvrdu u svojoj zoni odgovornosti.Pročitao sam da je Kuci inspiraciju za ovaj roman pronašao u pesmi "Očekujući barbare"Konstantina Kavafija.Pesma je isto kao i roman univerzalna alegorijska priča o carstvu i njegovim neprijateljima,o nama i onima, nekim drugima, o onome što nam je poznato i onome što je drugačije i samim tim pogrešno

Radnja romana ,,Čekajući varvare'' odvija se u prostorno neodredjenom i vanvremenskom carstvu, no univerzalnost naziva Carevina nosi u sebi mnoštvo značenja kojima se ova fiktivna zemlja može vrlo konkretno odrediti i prepoznati. Carvina se kao i sve Carevine, brani od varvara. Roman u prvom licu pripoveda glavni junak, Načelnik, čija funkcija načelnika nadvladava bilo kakve lične i emotivne crte i koji spokojno živi na granici Carevine, koja je u sastav apsorbovala neke urođeničke teritorije i nametnula im svoje običaje. Kuci u romanu ,,Čekajući varvare'' obrađuje temu koja će uvek biti aktuelna. Mogao bi da piše o bilo kom carstvu. Piše o zloupotrebi moći, o ranjivosti civilizacije i večnom strahu od prividne neizbežnosti njenog pada. Kuci ne samo da sjajno piše o moralnim problemima, nego je još bolji u obrađivanju društvenih tema.

Ovo je jedna alegorija. Ovo može biti opis svake države, svakog carstva u bilo kojem dobu. Pokazuje nam stali sukob između tlačitelja i njihovih podanika. Knjigu može čitati svako, stil nije pretežak, pa se radnja sa lakoćom može pratiti. Odvojite vreme i čitajte Kucija!

Mislim da je ovo knjiga koju svako treba da pročita. Nažalost, ne mogu da zamislim period u kome tema koju Kuci obrađuje neće biti aktuelna. Mogao bi da piše o bilo kom carstvu. Ko su zaista varvari? Pretnja životima koje znamo, ili izmišljena opasnost kako bi se održala kontrola nad narodom. Piše o zloupotrebi moći, o ranjivosti civilizacije, i večnom strahu od prividne neizbežnosti njenog pada i ponovnog rođenja.