Slavimir je fenomenalan grafički dizajner. Na tom prestolu sedi već 40 godina. Ali u dizajnu rešavate tuđ problem, a Slavimir ima i svoje zapitanosti. Zašto onda Slavimir od slika pravi priče? Zato što želi da komunicira. Da zajedno sa publikom rešava zagonetke koje ga muče. Umesto uobičajenog postupka gde tekst dobija svoju sliku kroz ilustracije, pozorišnu predstavu ili film, Slavimir čita sopstvene slike. U kratkim, začudnim, harmsovskim pričama njegovi likovi žive u nekoj paralelnoj realnosti poput onog polusprata u filmu Biti Džon Malkovič, pokazujući čitaocu da su ti svetovi zapravo u nama samima.
– Mia David, kustos

Ova knjiga je baš – FUTRO.
Ja ne verujem u ljude koji imaju više talenata. Ili znaš da pevaš ili da pišeš. Dosta ti je. Ima i drugačijih primera, a oni uvek zasluže nadimak ili umetničko ime po kojem ih svi znaju. Kao Futro. I onda on piše knjigu koju najavljuje kao sto plakata i sto priča. Samo što to nije to. Merino Tigar je sto knjiga u jednoj! Plus jedna od najlepših knjiga izdatih na srpskom jeziku. Dakle, baš – FUTRO.
– Veljko Lalić, glavni urednik Nedeljnika

Sto kratkih priča mogle bi da vode samostalan život, da budu objavljene bez sto postera. Tada bi te priče, snolike, fantazmagorične, duhovite, enigmatične, apsurdne, začudne, poučne, ironične, katkad nežne, bile samo literatura, ali u kombinaciji sa posterima one postaju deo umetničkog dijaloga i kreativne igre. Višestruko nadareni autor postavlja pred čitaoca-gledaoca širi koncept putovanja kroz njegove imaginarne prostore, lavirinte iscrtane rečima, slikama, bojama, grafičkim znacima. Leva stranica na kojoj je priča, i desna na kojoj je poster, ujedinjuju se u jedinstven doživljaj kao reči i muzika u pesmi. Rokenrol u posterima i pričama.
– Tatjana Mandić Rigonat, rediteljka

Slavke nas u ovoj knjizi, inspirisan samim sobom, suočava s važnim i nevažnim istinama, naučnofantastičnim izjavama ljubavi, stavljanjem stvari na svoje mesto, s tajfunima, s njegovim Milančetom, jabukama, poplavama, i uopšte, kao što je to radio i na fudbalu, dribla nas na petoparcu.
– Ivan Tokin, pisac

Humor. Cinizam. Provokacija. Apsurd. Prst u oko. Prst na čelo.
Futrovi plakati te remete, teraju da preispitaš to što vidiš. Izvrću uobičajene norme, očekivanja i percepciju stvarnosti.
To je vizuelni domen. Koji je prerastao u njegovu potrebu da te kontradikcije ispita kroz narativ. Sto kratkih priča – flash fiction inspirisana plakatima – nadrastaju grafičke poruke. Dok se svojevoljno prepuštaš zavodljivom flertovanju s marketinškim trikovima uranjaš u svet u kojem je svakodnevica začudno nalik fantastici. Može i obrnuto, svakako, a poenta je u razotkrivanju antagonizama, licemerja ili besmisla u društvu, ljudskom ponašanju ili životu uopšte.
I opet: prst u oko, prst na čelo.
Manifest savremenog čoveka koji posmatra svet oko sebe, buni se, radi drugačije od ostalih, maše zastavicama, ukazuje, alarmira, viče a ponekad samo tiho živi svoj život pod zemljom.
Jedinstven imerzivan spoj likovnog i narativnog u ograničenom tiražu posvećen je svima koji vide i čitaju drugačije. Za one koji ne prate tragove već ih ostavljaju.
– Ivana Misirlić, urednica