Stevan Sremac
Geografija koja prati Sremčevu fikciju uveliko je inspirisana njegovom biografijom i životom u trima sredinama: vojvođanskoj, niškoj, beogradskoj. Rođen je u zanatlijskoj porodici u Senti 1855, odakle se u dvanaestoj godini seli u Srbiju u kojoj se školuje i gde na Velikoj školi diplomira iz istorije 1878. Posle profesorskog službovanja u Nišu i Pirotu, on će se u Srbiju vratiti 1892.
Na sebe je skrenuo pažnju 1875, kada mu je u Srpskom pregledu štampana Ivkova slava, koju je sa Dragomirom Brzakom dramatizovao 1901. Objavljivao je romane, dužu prozu koju je nazivao „velikim pripovetkama“: Limunaciju na selu je objavio 1896, Pop Ćiru i pop Spiru 1898, Vukadina 1903. i Zonu Zamfirovu 1907. Zasebno su štampane i neke njegove humorističko-satirične pripovetke: Božićna pečenica, Čiča Jordan, Jeksik-adžija, humorističan spev Čovekova tragedija ili Bal u Elemiru, Kir Geras...
Pripadao je boemskom krugu pisaca, što se odrazilo na njegov humorističko-satiračan ton pripovedanja. Sam neženja, duhovito je pisao o „matorim momcima“ „koji se tuže na vlažno vreme i na rđavu kujnu“. Posle srpsko-turskih ratova, u kojima je kao dobrovoljac učestvovao, živeći u novooslobođenim srpskim gradovima, Sremac je pisao o tranzicionoj kulturi juga – smenjivanju turskog novim srpskim vremenom, orijentalnog zapadanjačkim. Njegov tradicionalizam i konzervativizam vide se, s jedne strane, u humorističko-satiričnim opisivanjima čoveka novog doba i zapadnograđanske kulture, i, s druge, u tematizovanju orijenta, sevdaha i narodskog života. Paralelno sa realističkim i humorističkim tekstovima pisao je pesudoistorijsku prozu poetizujući narodnu istoriju (Iz knjiga starostavnih, 1906). Umro je u Sokobanji 1906. godine.
Na sebe je skrenuo pažnju 1875, kada mu je u Srpskom pregledu štampana Ivkova slava, koju je sa Dragomirom Brzakom dramatizovao 1901. Objavljivao je romane, dužu prozu koju je nazivao „velikim pripovetkama“: Limunaciju na selu je objavio 1896, Pop Ćiru i pop Spiru 1898, Vukadina 1903. i Zonu Zamfirovu 1907. Zasebno su štampane i neke njegove humorističko-satirične pripovetke: Božićna pečenica, Čiča Jordan, Jeksik-adžija, humorističan spev Čovekova tragedija ili Bal u Elemiru, Kir Geras...
Pripadao je boemskom krugu pisaca, što se odrazilo na njegov humorističko-satiračan ton pripovedanja. Sam neženja, duhovito je pisao o „matorim momcima“ „koji se tuže na vlažno vreme i na rđavu kujnu“. Posle srpsko-turskih ratova, u kojima je kao dobrovoljac učestvovao, živeći u novooslobođenim srpskim gradovima, Sremac je pisao o tranzicionoj kulturi juga – smenjivanju turskog novim srpskim vremenom, orijentalnog zapadanjačkim. Njegov tradicionalizam i konzervativizam vide se, s jedne strane, u humorističko-satiričnim opisivanjima čoveka novog doba i zapadnograđanske kulture, i, s druge, u tematizovanju orijenta, sevdaha i narodskog života. Paralelno sa realističkim i humorističkim tekstovima pisao je pesudoistorijsku prozu poetizujući narodnu istoriju (Iz knjiga starostavnih, 1906). Umro je u Sokobanji 1906. godine.
Delfi kutak je pročitao: „Zona Zamfirova“
23.11.2021.
„Zona Zamfirova“ Stevana Sremca je knjiga uz koju odrastaju generacije. Svi znamo priču o Zoni Zamfirovoj, najmlađoj čorbadžijskoj ćerci vanvremenske lepote i jednom prirodnom, spontanom, duhovitom i ...
više
Akcija „I raspust je za lektiru“ od 1. do 14. avgusta 2024.
26.07.2024.
Znamo da je leto namenjeno igri, igri i igri, a škola je ostala negde u dalekoj i maglovitoj prošlosti, ali hajdemo i knjige da primimo u društvo i videćete koliko vam radosti mogu doneti u danima ras...
više
Nezaboravni likovi u delima za sva vremena – „Romani“ Stevana Sremca u prodaji od 22. decembra
18.12.2020.
Ivkova slava • Zona Zamfirova • Pop Ćira i pop Spira • Limunacija na selu • Vukadin • Kir Geras
Više od jednog veka romani i duže pripovetke Stevana Sremca zasmejavaju i razgaljuju čitaoce svojim l...
više
Edicija „Klasici srpske književnosti“ bogatija za roman „Zona Zamfirova“ Stevana Sremaca
18.10.2018.
„Zona Zamfirova“ Stevana Sremca, treća knjiga iz Lagunine edicije „Klasici srpske književnosti“, od 21. oktobra naći će se na Sajmu knjiga u Beogradu, a od 22. oktobra u svim knjižarama Delfi, Lagunin...
više
Radno vreme Delfi knjižara za vreme praznika 11. novembra 2024.
08.11.2024.
Tokom državnog praznika – Dan primirja u Prvom svetskom ratu – Delfi knjižare rade po neizmenjenom radnom vremenu.
Kada je reč o onlajn porudžbinama – kurirska služba u ponedeljak 11. novembra neće...
više
Dragan Velikić: Navika guši svaku pobunu
08.11.2024.
„Pisac obično od fikcije stvara stvarnost. U ovom slučaju pisac od stvarnosti stvara fikciju“, rekao je na promociji nove knjige dvostrukog dobitnika Ninove nagrade Dragana Velikića istoričar ume...
više
Ana Atanasković: Trudim se da pamtim ono što je plemenito
08.11.2024.
Ana Atanasković, spisateljica iza koje stoje romani koji se čitaju u dahu, ponosna Kruševljanka koja je zaljubljena u Beograd i u istoriju svog naroda, otkriva tajne svog najnovijeg romana „Zmajeva že...
više
Uzbudljiv psihološki triler: „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou u prodaji od 12. novembra
08.11.2024.
Triler koji će vas držati u neizvesnosti sve do poslednje stranice, „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou, mračna je ljubavna priča s mnoštvom obrta i napetosti.
Iako su prošli meseci ...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.