Intervju sa Helen Filding

Ovaj intervju je prvobitno objavio Viking Buks, izdavač „Dnevnika Bridžet Džouns“, i dobar  je primer onoga što je glavna junakinja predstavljala za autorku. U to vreme je feminizam predstavljen na popularan način ušao u modu i ovoje svojevrstan omaž počecima ovog slavnog serijala knjiga.
 
Da li biste nešto izdvojili kao posebno, u reakciji na knjigu, američkih čitalaca?

Veoma me je iznenadio uspeh knjige u Americi.  Pre nego što sam otišla, u novinama se pojavilo pismo u kojem je pisalo „Ne idi tamo, oni neće ukapirati, Amerikanci ne razumeju ironiju i samokritiku.“ U Americi postoji snažna kultura samounapređivanja, što samo po sebi nije ni dobro, ni loše. To je ideja da treba ustati u pet i jurcati od teretane do sale za sastanke, ili smršati za ceo jedan konfekcijski broj, a onda iznenada odlučiti da treba poraditi na duši. Mislim da je to tužan način da živimo kao žene, ali nas je on inficirao na svetskom nivou. To je ono što većinu maksimalno interesuje.

Zašto ste napisali Bridžit u formi dnevnika?

Najbolji savet koji sam ikada dobila u vezi sa pisanjem je da pišem kao da to činim za prijateljicu. Forma dnevnika je vrlo direktna i intimna, pa je pogodna za to. Kako je to izmišljen lik možete se sakriti iza persone. I kako nikome ne pokušavate da se dopadnete, možete da pišete i o sramnim mislima koje svi imamo, ali ih niko ne priznaje. Dnevnik je poput okupljališta vaših najprivatnijih misli, veoma ličan način pisanja. I taj osećaj da virimo iza zavese u nečiji tuđi život je dobar za čitaoca.

Šta mislite koji procenat vaših čitatelja čine muškarci?

Ne znam, ali mi se čini da ih sada ima više. Mislim da je dosta njih počelo da čita tako što su im to dale devojke kazavši im: „Ako hoćeš da shvatiš kako radi ženski um, pročitaj ovo.“ Dok sam pisala kolumnu, javljali su se mnogi muškarci koji su mislili da je Bridžit stvarna junakinja. Jedan je napisao sledeće pismo uredniku: „Dragi Gospodine, voleo bih da opalim Bridžit Džouns. Da li biste mi, molim vas, dali njen broj telefona? Mnogo vam hvala. Iskreno vaš.“ Bilo je to poprilično formalno pismo.

Da li su muškarci išta naučili odatle?

Oni Samozadovoljni-u-Braku, jesu. Jer me niko više ne pita da li sam udata. I nema više snishodljivih komentara od strane mojih prijatelja koji su u braku. Njihov odnos se zaista promenio. Zvučalo bi grubo da odete do onih Samozadovoljnih-u-Braku i kažete im: „Kako ide brak, imate li još uvek seks?“. Ali nije grubo prići onima koji nisu u braku i pitati ih: „Kako tvoj ljubavni život?“. Sjajno je kada ljudi uvide da ne postoji samo jedan način života. Mislim da taj starinski koncept počinje da popušta.  Život u gradovima širom sveta je veoma sličan i ljudi počinju da žive onako kako to urbani život diktira. Njima nije ni bolje ni gore, poenta je da više nije nenormalno biti samac.

Jedno od zadovoljstava čitanja Bridžit je i rečnik koji ste izmislili. Da li imate omiljenu reč ili frazu?

Veoma sam zadovoljna rečju „singleton“ (onaj koji nije u braku), koja naravno nije moja. Jedan moj prijatelj ju je izmislio na zabavi:  „Singletons – samci u jedan hotel, marrieds – venčani  u drugi!“ Usedelica je grozno, ima prizvuk kao da je nešto pošlo naopkao. „Singletons“ je dobra reč, i odnosi se i na muškarce i na žene.

Podelite sa nama još nešto.

Da, „spominjavitis“. To je ono kada znate da se neko zaljubio jer njegovo ime neprestano pominje u razgovoru bez ikakve veze.

Ukoliko se Bridžit pridruži onima venčanima, koji aspekt braka biste voleli da dodirnete?

Nisam sigurna da će ona to uraditi, ali je to zanimljiva oblast. Pozabaviću se time zašto je muškarcima i ženama teško da ostanu zajedno, sada kada su se uloge promenile. I Džejn Ostin je pisala o zabavljanju, ali u njeno vreme pravila su bila vrlo jasna, dok je to sada mutna zbrka blefova i kontra-blefova. Pravo je čudo da ljudi uspevaju da budu s nekim uz sve to glumljenje „cool“ ponašanja i raspravljanja o sledećem potezu sa prijateljima.

Da li je samozadovoljnost neizbežan deo bračnog života?

Ne, nikako. Ja samo mislim da je vrlo lako zaključiti da je samo jedan način života ispravan i da je to pogrešno. Nikada ne znamo šta nas vreba iza ugla.

Časopis „Entertainment Weekly“ je opisao knjigu kao subverzivnu. Da li vam je to bila namera?

Ja bih pre rekla da je knjiga ironična. Ali ni ironija nije objašnjiva. Ili vam je smešna ili nije. Jedan od mojih omiljenih delova knjige je kada Bridžit objavi: „Muškarcima ništa nije neprivlačnije od oštre feministkinje.“

Da li biste Bridžit nazvali junakinjom ili anti-junakinjom?

Mislim da je Bridžit ironična junakinja.

Koliko je, kod žena, ekonomska samostalnost u vezi sa emocionalnom dobrobiti?

Mislim da je Džejn Ostin u „Emi“ rekla da je jedina stvar koja neudatu ženu čini nesrećnom siromaštvo. Sada više ne morate biti udati da biste bili dobrostojeći. Mislim da to ima veze sa tim kako drugi na to gledaju. Ljudi koji sažaljevaju neudate žene to čine manje ukoliko je žena dobrostojeća.
Ali to naravno ne znači da je žena i srećnija. Ja samo mislim da ne treba imati predrasude.

Mislite li da su se ženska očekivanja značajnije promenila tokom poslednjih nekoliko decenija?

Da, stvari su se drastično promenile. Ako ništa drugo, uloge su se potpuno promenile u smislu ekonomske moći. Što se tiče serijala o Bridžit, to je priča o tome šta se dešava kada se previše trudimo, pokušavamo da budemo savršeni. Ono što Bridžit čini privlačnom je to što je ona zabavna, prijatna, dobar prijatelj. Ona je jednostavno normalna i to je u redu.

Šta mislite o kritikama koje knjigu doživljavaju kao „uvredu za feminizam“?

Ja razumem da će vam knjiga ići na nerve ako ne naginjete ironiji kao obliku izražavanja. Prvobitno je napisana da bi zasmejala ljude. Ukoliko postavlja pitanja koja pogađaju neke slabe tačke, tim bolje. Priče su tu da odražavaju istinu u onome što vide, ali i da zabave.
 
Izvor: bookbrowse.com

Napomena sajta Bookbrowse.com: Sem ako nije drugačije rečeno ovaj intervju je obavljen u vreme kada je knjiga prvi put štampana i reprodukovan je uz dozvolu izdavača. Ovaj intervju ne može biti reprodukovan ili ponovo štampan bez pismene dozvole nosioca vlasničkih prava. Reprodukovano uz dozvolu izdavača Viking Books.