Šta ako bi vam neki prorok mogao reći da li će vaš rukopis postati bestseler? Da ste izdavač, zaposlili biste tog proroka, zar ne?
Tokom godina, izdavačke kuće, urednici i izdavači morali su da donose odluke o kupovini ili odbacivanju knjiga na osnovu iskustva i osećaja.
Dobro došli u doba velikih podataka.
Prema članku iz britanskog
Telegrafa, istraživači sa Univerziteta Stoni Bruk, koristili su računare za analizu stilova pisanja i sa 84% tačnosti mogli su predvideti da li će knjiga biti uspešna.
Posle toga, Džodi Arčer i Metju L. Džokers napisali su „The Bestseller Code“, knjigu o njihovom algoritmu („bestselerometar“) koji analizira karakter, zaplet, mesto, stil i temu kako bi da što preciznije predviđanje. Prema članku sa BBC Culture, ovaj algoritam sa čudnim nazivom je vrlo tačan.
Nedavno sam pročitao članak u
BuiltinAustinu o kompaniji u Ostinu, u Teksasu, pod nazivom AUTHORS.me, koja je razvila sopstveni algoritam StoriFit, koji plasiraju na tržište izdavačima.
Ovi algoritmi analiziraju ogromne količine podataka – hiljade romana – i vrše statističke analize. Nakon što su dobili podatke da li je roman bio uspešan ili neuspešan, algoritam „uči“, ili bar razvija pravila, kako bi razlikovao bestselere od knjiga koje se ne bi prodavale. Zatim taj algoritam primenjuje na neobjavljene rukopise i pravi realna predviđanje. Kao kristalna kugla za romane.
Može li to dovesti do toga da u budućnosti izdavači odbiju vaš rukopis, jer njihov algoritam kaže da se neće prodavati? Ili će možda autori uređivati svoje rukopise, kako bi ih algoritmi ocenili kao uspešne? Može li se pisanje i objavljivanje romana svesti na igru brojeva?
Još uvek, izgleda da ne može... Algoritam Univerziteta Stoni Bruk borio se da predvidi uspeh knjiga u jednom žanru – istorijska fikcija. Takođe, njihov algoritam „predvideo“ je Hemingvejev roman „Starac i more“ kao lošu knjigu. Arčerin i Džokersov bestselerometar roman „Služavke“ autorke Ketrin Stoker ocenio je kao ništa specijalno. Zatim, roman koji je postigao najviši rezultat u njihovom algoritmu („The Circle“ Dejvida Egersa) bio je komercijalni promašaj.
Svakako da će se ti veštački inteligentni sistemi poboljšati i postati precizniji narednih godina. Prepoznaće način na koji se menjaju ukusi čitalačke javnosti. Možda algoritmi nikada neće biti 100% tačni, a neke knjige koje odbace biće uspešne, i obrnuto. Autori s vremena na vreme pokušaju nešto novo, i to se dobro proda, uprkos tome što odskače od norme. Na kraju krajeva, sve su to romani.
Pošto izdavači sve više koriste alate koji predviđaju uspeh romana, a autori počinju da koriste slične alate za poboljšavanje svojih rukopisa, kako bi postigli što bolji uspeh na tržištu, da li to znači da će se celokupan način pisanja romana poboljšati? Da li će to dovesti do porasta čitalačke publike, da li će knjige ponovo početi da se kupuju?
Nadam se. U međuvremenu, moj novi algoritam je upravo završio analizu svih mojih prethodnih postova na blogu i tvrdi da postoji 99% verovatnoće da ću ovaj završiti potpisivanjem.
Autor: Stiven R. Sauthard
Izvor: stevenrsouthard.com
Prevod: Lidija Janjić