„Volim da ostavim utisak i želim da moji čitaoci kada dođu do kraja knjige da se osete potpuno ispunjeno. Nikada ne bih želela da budem predvidljiva.“
Mnogi kažu da je ljubav nevidljiva sila koja pokreće svet. Kada smo zaljubljeni na svet gledamo drugačijim očima i uvek uglavnom vidimo samo ono dobro u ljudima. Kada se gradi odnos sa drugom osobom potrebno je mnogo truda, ali i dozvoliti tom nekom da nas upozna baš onakvi kakvi smo. Ogoliti dušu nije lako, otkriti sve naše vrline i mane, ali kada dođemo u tu fazu da znamo da smo voljeni i prihvaćeni, čini se da nema ništa lepše od toga. Upravo o tome piše i poznata britanska spisateljica Džodi Elen Malpas.
Ona je rođena u Engleskoj i živi u gradu Nortemptonu, u oblasti Midlands sa dva sina. Nekada je radila u očevoj građevinskoj firmi, ali je ideja o pisanju bila toliko jaka da više nije mogla da joj se odupre. Nakon što je sa prvom knjigom postigla uspeh 2012. godine, kada su njeni likovi osvoji čitaoce širom sveta, više nije prestajala da piše.
Stvaranje ljubavnih priča i upečatljivih likova sa kojima se čitaoci poistovećuju postalo je njena velika strast i potreba, a ljubav koju dobija od svojih čitalaca joj daje snagu za nove radne pobede.
Džodi Elen Malpas je za Telegraf.rs govorila o svom poslu, pisanju, kao i o tome šta je inspiriše da stvara ovako upečatljiva dela. Istakla je da sa svakom novom knjigom pokušava da uvek iznova zadivi svoje čitaoce, koje obožava i kojima je zahvalna na podršci koju joj pružaju.
Gde pronalazite inspiraciju za svoje romane i da li se neki od njih baziraju na istinitim događajima?
Inspiracija mi dolazi sa svih strana, a ponekad i u potpuno neprikladnim trenucima. Ideje ponekad dolaze kada sam u supermarketu ili kada sam budna usred noći. Zbog toga sa sobom nosim dnevnik za svaki slučaj. Dosta toga se u mojim knjigama bazira na ličnom iskustvu, ali ja to prilagodim kako bi se uklapalo u moju priču i sa mojim likovima.
Teme Vaših priča su ljubav, porodica, prijateljstvo... To su priče gde glavni junaci upoznaju sebe, a onda na kraju priče dobiju svoj srećan završetak. Da li vidite Vaše priče kao moderne bajke, s obzirom da glavni junaci moraju da prođu kroz mnogo prepreka kako bi na kraju bili srećni?
Definitivno. Putovanje koje junaci moraju da pređu je ključno za priču. Volim da stvaram kompleksne muške likove od kojih mnogi imaju mračnu i problematičnu prošlost. Volim da vidim kako moje heroine polako otkrivaju svoju ličnost, sloj po sloj, kako bi došle do srži i otkrile ko su, šta su i zašto su takve kakve jesu. To na kraju vodi do uzajamnog prihvatanja u vezi i srećnog kraja koji ja i moji čitaoci želimo za njih.
Kako biste svojim rečima opisali ljubav i koja je najluđa stvar koju ste uradili zbog ljubavi?
Ljubav je najlepša moguća stvar na svetu koja može da se iskusi. To je takođe i najbolnija stvar. To te takođe čini ludim, a ja sam uradila neke veoma neobične stvari zbog ljubavi. Ali te priče ću ipak zadržati za sebe.
Da li našem društvu danas fali romantika?
Ne mislim da nam danas fali romantika. Pre bih rekla da smo danas više okrenuti i povezani sa našim romantičnim stranama. Sa razvojem društvenim mreža, vidimo više romantičnih gestova koji se javno objavljuju - kao što su romantične prosidbe i iznenađenja. Kada to vidimo pomislimo i nadamo se da će neko jednog dana uraditi nešto tako pažljivo i romantično i za nas.
U svojim knjigama uvek čitaocima prezentujete snažne i veoma deskriptivne seksi scene. Koliko je to važno u Vašem poslu i da li smatrate da je to jača strana u Vašem pisanju?
Uvek pokušavam da napravim seksi scene značajnim. To su trenuci kada imam priliku da ogolim svoje likove, ne samo što se tiče odeće, već i da im uklonim odbrambene mehanizme, da pokažem njihovu ranjivost. Svaku od tih scena pokušavam da oživim što više kako bi čitalac više cenio šta likovi osećaju.
Vaše heroine su snažne žene, sa ponekim problemom iz prošlosti. Neke od njih su u lošim odnosima sa svojom porodicom, bile su povređene ali veruju da jednog dana mogu da budu srećne. Takođe imaju dosta šarma, nezavisne su i ženska čitalačka publika može sa njima da se poistoveti. Koliko je taj obrazac važan u Vašem pisanju?
Mislim da je jako važno da obasjam svoje heroine najsjajnijim svetlom. Sve su jake, nezavisne žene, ali ispoljavaju ranjivost kada su glavni junaci zainteresovani. Kada se zaljubimo to može da razotkrije sve naše slabosti.
Takođe stvarate i snažne muške likove koje ženska čitalačka publika veoma voli. Da li su oni ono što je potrebno samostalnim ženama ili je to nešto što može da postoji samo u knjigama? Kao na primer Kamila i Džejk u Vašoj novoj knjizi „Zaštitnik“?
Mislim da ljudi ponekad greše da će snažan muškarac privući samo „slabiju“ ženu. To važi i za priče i za stvaran život. Mislim da je stvar zapravo potpuno suprotna. Žena može da bude veoma nezavisna, ali isto tako da ima snažnog i dominantnog muškarca u svom životu. Snažnim muškarcima su potrebne jake žene.
Vi ste pravi majstor preokreta, a završetak u Vašim pričama je uvek na neki način neočekivan. Kako Vam polazi za rukom da stvorite tako upečatljive završetke?
Ovo mi uvek izmami osmeh na lice, zato što je to nešto što se trudim da postignem. Volim da ostavim utisak i želim da moji čitaoci kada dođu do kraja knjige da se osete potpuno ispunjeno. Nikada ne bih želela da budem predvidljiva. Kada dobijem ideju za priču, uvek unapred imam isplaniran kraj. Kada počnem da pišem želim da učinim da radnja priče bude uzbudljiva i da ostavim što jači utisak.
Ranije ste radili u očevoj građevinskoj firmi, ali ste se onda krenuli pisanju. Da li ste oduvek verovali u sebe i svoj uspeh ili je bili trenutaka kada ste razmišljali da odustanete od pisanja? Kako izgleda Vaš proces pisanja?
Nikada se nisam usudila da verujem da ću biti uspešna kao pisac. Kada sam napisala knjigu „Moj muškarac“ to sam više uradila zbog sebe, možda samo da dokažem da mogu to da uradim. Ti likovi su bili toliko živi u mojim mislima da prosto nisam mogla da ne pišem o njima. Odluku da svoje delo podelim sa drugima sam donela kada ga je pročitala moja prijateljica i kada me je nagovorila da ga objavim.
Za razliku od drugih autora ja nisam iza sebe imala nikakvo iskustvo što se pisanja tiče. Nisam iskusila odbijanje pa zato nikada nisam ni razmišljala da odustanem od pisanja. Počela sam da razmišljam da ako bar 100 ljudi pročita knjigu i svidi im se, onda je to super. Nisam imala šta da izgubim time što sam odlučila da objavim knjigu. To je najbolja stvar koju sam ikada uradila.
Vaše knjige izazivaju snažne reakcije širom sveta, a čitaoci mogu da se poistovete sa snažnim emocijama koje Vaše priče stvaraju. Da li uživate u popularnosti, šta mislite o svojim čitaocima i o tome kako reaguju na Vaše knjige? Kakvu novu knjigu možemo da očekujemo od Vas?
Sve se dogodilo veoma brzo, tako da još uvek moram povremeno da sednem i da razmislim gde sam sada i kako sam ovde dospela. Čini mi se da se sve nekako dogodilo slučajno. Možda je u pitanju samo pravo vreme i pravo mesto. Bez obzira na sve, uvek me oduševi količina ljubavi koju ljudi osećaju prema mojim pričama.
Saznanje da činim nešto važno za mnoge žene širom sveta, stvara neverovatan osećaj. Mogu da provedem ceo dan na društvenim mrežama čitajući poruke, komentare i postove. Sve je to podsetnik zbog čega volim svoj posao. Volim da čitaoce usrećujem svojim rečima.
Veoma ste popularni u Srbiji. Da li planirate da jednog dana dođete u našu zemlju i da se družite sa svojim čitaocima.
Naravno. Volela bih to! To bi stvarno trebali da ostvarimo u bliskoj budućnosti. Volim da posećujem nove zemlje, a Srbija je na vrhu moje liste. Moji čitaoci odatle su uvek puni ljubavi i ohrabruju me.
Autor: A. Tašković
Izvor: telegraf