Odlična drama i naziv knjige apsolutno odgovara njenom sadržaju!
Slažem se sa prethodnom čitateljkom koja je ostavila komentar: radnja počinje kao krimi priča ali je u suštini psihološka drama u kojoj je savršeno dočaran emotivni svet dečaka kome je život poljuljan kada je njegov otac izvršio samoubistvo. Napetost je prisutna na svakoj stranici romana. Pisac je sjajno opisao unutrašnji, emotivni život junaka knjige: kako jedan traumatičan događaj probudi umetnički talenat junaka, i kako je baš ta umetnost ono što će ga izbaviti iz kandži loših događaja koji se protežu na stranicama ovog romana. Odlična knjiga!

Interesantna ideja. Na prvi pogled krimi priča, a u stvari rasprava o zakonitosti istražnih postupaka, mučenju prilikom ispitivanja i o validnosti “istine” izvučene na takav način, o krivici i nevinosti. Sebastijan je umetnik, svet gleda kroz boje i uz njihovu pomoć priziva sećanja. Učio je fotografiju. Verovao je da su jedino crno-bele fotografije pune istine i realnosti, zato je uglavnom njih radio. Za njega je umetnost bila jedini način da živi i preživi. Eksperimentiše, pravi umetničke video-instalacije i shvata da je istina ružna. U okviru eksperimenta pravi iskorak, dozvoljava da bude optužen za zločin koji nije počinio i da se tako poigra sa pravdom, jer se ne zna ni ime žrtve a ni leš nije pronađen. Činjenica je da ljudi vide ono što žele da vide…Vrlo originalno, ali mi ipak deluje pomalo bledo i nedorečeno…

Vjerujem da cu ja jedina dati negativnu kritiku na ovu knjigu. Prebrzo se završava, toliko jednostavno, i predvidivo, i cak malo dosadno.

Negde sam pri kraju knjige i več počinjem da se pitam koliko sam puta uzviknuo „Nema šanse!“ za jedno poslepodne, sigurno da su ozbiljno testirane moje granice. Često i sami pravimo nagađanja o ljudima u svakodnevnom životu na osnovu onoga što vidimo ili čujemo, ili možda čitajući tekstove u novinama. Isto tako su Sebastijan, zvezda knjige, i njegov melanholični i bolni svet korak po korak bili savršeno portretisani u mojoj glavi. Najviše kroz prvu polovinu romana. Da budem iskren, iznenadni skok od emotivno složenog, gotovo savršeno osmišljenog lika, do drugog dela knjige gde se nalazi zabava, učinio je čitanje malo neobičnim. Kao da sam čitao dva različita romana od kojih nijedan nije potpun. To ili vam se dopadne, ili ne. Meni nekako jeste. Ipak, učinilo mi se da nije bilo dovoljno vremena da se izgradi napetost koju trileri često pruže. Moram da skinem kapu autoru što je pokušao nešto drugačije, na kraju ćete moći da kažete samo: "Nema šanse!"

Obzirom da je on napisao remek delo pripovedaka ZLOČINI, ovo moze da bude samo jedna od fenomenalnih knjiga u nizu. Hvala sto imam cast da procitam po svemu sudeci i njegovo drugo remek delo.